Home Poznati MIRA ALEČKOVIĆ JE GOVORILA DESET JEZIKA, A NJENA DELA SU PREVEDENA NA...

MIRA ALEČKOVIĆ JE GOVORILA DESET JEZIKA, A NJENA DELA SU PREVEDENA NA 20 JEZIKA

53
0

Miroslava Mira Alečković je bila srpska književnica. Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Bila je udata za srpskog slikara Savu Nikolića, s kojim je imala troje dece, ćerke Nedu i Milu i sina Srđa. Pisala je pesme i romane, a objavila je više od 50 knjiga za decu i odrasle. Bila je učesnik Narodno-oslobodilačkog pokreta (NOP) u toku Drugog svetskog rata.

Njena dela prevedena su na 20 svetskih jezika, a ona je govorila njih deset. Zbirke pesama koje Mira Aličković napisala deo su brojnih antologija, čitanki i školske lektire u Srbiji i regionu.

DETINJSTVO I OBRAZOVANJE

Mira Alečković je rođena 1924. godine u Novom Sadu, a od svoje druge godine živela je u Beogradu. Njen otac, Mašan Alečković bio je novinar i dopisnik iz Španskog građanskog rata. Poreklom je iz Hercegovine, tačnije iz mesta Zasad nedaleko od Trebinja. Njena majka, Dragica Draga Trpinac bila je inspektor pošte i jedna od retkih telegrafkinja u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevina Jugoslavija). Dragičina majka se devojački prezivala Marić, a njen ujak je bio Miloš Marić, otac matematičarke Mileve Marić Ajnštajn.

Iako je živela i školovala se u Beogradu, letnje raspuste je provodila u Novom Sadu i na Kosovu kod tetke Jelene Trpinac, profesorke književnosti koja joj je usadila ljubav prema srpskoj narodnoj poeziji. Od dede Mladena Trpinca, koji je po zanimanju bio opančar, nasledila je veliku ljubav prema ljudima. Volela je da čita, pa je pročitala svaku knjigu koja bi joj došla pod ruku. Pohađala je francusku osnovnu školu, a već sa sedam godina napisala je pesmu koja je objavljena u novinama.

Porodica nije bila naročito bogata, pa je Mira već sa 12 godina počela da daje instrukcije iz srpskog i francuskog jezika i matematike. Završila je francusku i srpsku gimnaziju, a tadašnji patrijarh srpski Varnava stipendirao je njeno školovanje jer ju je smatrao veoma nadarenom za književnost i filozofiju.

Bila je jedna od najboljih učenica pesnikinje Desanke Maksimović, s kojom je do kraja života bila dobra prijateljica. Nakon gimnazije upisala je slavistiku i opštu književnost u Beogradu, te diplomirala kao najbolja studentkinja u klasi profesora Aleksandra Belića. Potom je krenula na postdiplomske studije u Fušeovoj školi u Parizu, koja je bila deo Univerziteta Sorbona.

DRUGI SVETSKI RAT

Godine 1939. dok je još išla u srednju školu postala je članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a od 1941. godine bila je članica partizanske ilegale u Beogradu. Tadašnjem francuskom ministru spoljnih poslova predala je peticiju srpske omladine protiv rata, ali to ipak nije sprečilo napad na Beograd. Tokom nemačke okupacije Beograda gađala je kamenicama zastave sa kukastim krstovima po gradu, te pevala parodiju nemačke pesme „Lili Marlen“, zbog čega su je uhapsili pripadnici Gestapa.

Prebijali su je i mučili, a zahvaljujući Srpskoj pravoslavnoj crkvi naposletku je puštena iz zatvora. Čim je pobegla iz Beograda pridružila se Narodno-oslobodilačkom pokretu. Nakon rata dobila je Orden za hrabrost u antifašističkoj borbi i rusku otadžbinsku medalju. Francuski predsednik Šarl de Gol proglasio ju je Vitezom Legije časti, a 40 godina kasnije Golov naslednik Fransoa Miteran proglasio ju je Oficirom legije časti. Nagrađena je i medaljom za hrabrost Velikog ruskog Otadžbinskog rata.

IZDAVAŠTVO I KNJIŽEVNOST

Za Miru Alečković se može reći da je pisala oduvek. Još kao gimnazijalka i studentkinja objavljivala je svoje pesme u brojnim listovima, ali je ratni vihor i borba za oslobođenje stavila književnost u drugi plan. Ipak, po završetku rata i oslobođenju Beograda počela je da uređuje književne časopise za omladinu i da piše pesme. Uredila je prvi broj lista Pionir i nastavila da uređuje listove Omladina, Poletarac i Mladost.

Prvu zbirku pesama pod nazivom „Zvezdane balade“ objavila je 1946. godine. Podstaknuta mukom koju je preživeo narod na području Jugoslavije pisala je rodoljubive pesme. Drugu i treću zbirku pesama pod nazivom „Dani razigrani“ i „Tri proleća“ objavila je 1949. godine. Svoj prvi roman „Srebrna kosa“ objavila je 1953. godine. Zajedno sa kolegama književnicima osnovala je list „Zmaj“, čija je glavna i odgovorna urednica bila naredne četiri decenije.

Pisala je knjige za odrasle i decu u kojima ih je učila da ljubav prema drugima i prema svojoj zemlji i plemenitost mogu biti glavni pokretači svega. Njena lirika je iskrena i jednostavna, a takav je i jezik kojim piše, što je veoma blisko deci. Zato su njene knjige i danas omiljena lektira mnogim generacijama. Napisala je tekstove pesama „Druže Tito mi ti se kunemo“ i „Jugoslavijo“ koje su kasnije postale nezvanične himne tadašnje države.

Sarađivala je sa mnogim književnicima u zemlji i inostranstvu. Sa pesnikinjom Desankom Maksimović družila se od gimnazijskih dana, a pisac Branko Ćopić joj je bio kum. Družila se i sa književnicima Duškom Radovićem, Rašom Popovim, Mikom Antićem i Ćirilom Kosmačem. Sarađivala je i sa mnogim stranim piscima, poput Pabla Nerude i Andrea Marloa.

Mira Alečković je preminula 27. februara 2008. godine u Beogradu.

IZVOR

https://stil.kurir.rs/celebrities/vip-prica/86787/zivotna-borba-mire-aleckovic-govorila-10-jezika-mucena-i-prebijana-u-ratu-zasluzeno-dobila-orden-za-hrabrost-foto?utm_source=sa&utm_medium=referral&utm_campaign=sa&fbclid=IwAR02K79qJXYjB198YpEHAaGRMbWvGajVviASKbD25aWg7xZWKTHwTJD4pU8

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here