MIHAILO VUČIĆEVIĆ – OSNOVNA ŠKOLA ”TATOMIR ANĐELIĆ”, MRČAJEVCI

Učenik trećeg razreda, Mihailo Vučićević, piše pesme o jeseni i maslačku. Zahvaljujući njegovoj učiteljici Mileni Vranić i mi imamo priliku da pročitamo kako Mihailo doživljava jesen u selu a kako u strofama prati sudbinu jednog maslačka…

JESEN

Jesen stiže, liju kiše,

na dunje mi sve miriše.

Na dunje i grožđe zrelo

miriše mi celo selo.

Opalo sad lišće šušti.

Kiša pada, samo pljušti.

Vetar sve pred sobom nosi,

zaplete mi list u kosi.

Neka pljušti, neka duva,

pucketaju drva suva.

Veče pada, selo drema,

za sanak se dete sprema.

SUDBINA JEDNOG MASLAČKA

Nad selom je jutro tmurno,

oblaci se kreću žurno.

Mladog sunca nigde nema,

maslačku se jošte drema.

Kad bi podne, razvedri se

i maslačak probudi se.

Svoju krunu nebu pruži,

s pčelicom se, eno, druži.

Žuto sunce, kruna žuta,

žuta staza pokraj puta.

Kud pogledaš, žuto sve je,

k’o da žito neko seje.