Понекада до касно у ноћ’
Сан на очи ми не може доћ’
Тада затворим очи своје,
И видим лепе дугине боје.
Пресрећна сам у својој машти.
Као рано јутро у башти.
Машта има чаробну моћ’.
Могу бити у лету птица
Чак и у океану рибица,
Могу бити сунце у кишним данима
Могу бити све ако вас занима.
Могу бити срећа, љубав и мир,
Верујте то за мене није хир.
Зачас се нађем на други крај планете,
То не може свако, то може само дете.
Не требају мени играчке скупе
Оне моју машту не могу да купе.
Наставница српског Ана Стојилковић
