Zamisli kako sam pala, kolena sad su mi modra,
Zamisli kako sam pala, skroz, ovako do poda.
Brzo se stvore tada tu svi
a ja među njima tražim oči, oči u maminoj boji.
Mamino braon oko, samo mamin glas,
samo u maminoj kosi može da bude spas.
U maminom vratu su svi lekovi sveta
u maminom zagrljaju je beskonačna apoteka.
Šta god da boli, gde god da padneš
i srce kad boli
i kad pogrešiš nešto,
Sve to nestane jer u maminom vratu ima posebno nešto.
Šta god da se desi samo je zagrli snažno,
U maminom vratu su svi lekovi sveta
u maminom zagrljaju je beskonačna apoteka.