Може да ме теши

Кад сам љут, бесан или грешим.

Донесе ми осмех, срећом ме греје,

Грли душом и речима насмеје.

А кад не знам шта ћу,

Њене очи су ту да ми покажу

Где ћу, како ћу,

Зашто ћу и куда ћу.

Ма, њене очи знају да буду и љуте,

Те две звезде које су ту да ме упуте.

А рукама ме држи, ако паднем,

Да знам како да устанем.

Ако је насмејем, срећнији сам ја,

Бодри ме, храбри да цео свет зна.

Кад ми запева, миран сам ја

Јер мама моја то најбоље зна.

ментор Александра Дракулић