Љуљао се, љуљао
наш весели друже,
наједаред, ето ти га,
прекину се уже.
Том колачу, верујте,
није се ни надо
да је било мало више,
и већма би страд’о.
Ал он зато не плаче,
филозоф је прави
седећ мирно на земљи
чешка се по глави.
МАЛИ ФИЛОЗОФ – Јован Јовановић Змај
