MALCI GENIJALCI IZ PANČEVA

Ko kaže da se ne može biti odličan u školi, i to sa svim peticama, pa još biti  uspešan u karateu, plivanju, glumi i u još mnogo mnogo čemu…

I to ne samo da smo naleteli na jednog takvog malca genijalca, čak dva i to u jednoj porodici. Da mi ipak krenemo iz početka:

Dakle, Miloš i Marko Milutinović su braća iz Pančeva. Miloš je već u trećem razredu ali je takva pametnica kao da je barem šesti razred. A Marko – godinu dana mlađi, se trudi iz sve snage da bude ako ne bolji od brata onda barem da ga sustigne: u visini, u težini, u brzom jedenju kolača, u rešavanju zadataka iz matematike, u engleskom,….  takmičarski duh, šta da se radi!

Kao i sva braća i Miloš i Marko imaju zajednička interesovanja ali i po neku zanimaciju koja je karakteristična samo za jednog ili drugog. Obojica obožavaju matematiku i to zato jer je, kako kažu: logična, laka i uvek ima samo jedno rešenje! Marko mi je ispričao da mu je učiteljica zabranila da prvi odgovara na njena pitanja iz matematike jer dok ona postavi zadatak, Marko ga je već rešio!

Da li možete da zamislite da vam učiteljica zabrani da odgovarate? Divno, zar ne!?

I takva čuda se događaju.

Osim toga, Marko pohađa već nekoliko godina školu engleskog jezika, pa trenira: ronjenje, plivanje, skijanje, karate, glumu.

Miloš, kao stariji i uzor svom mlađem bratu, pored matematike obožava i srpski jezik, a kada poraste biće kao njegov deda: doktor, i to možda baš, kao i on, radiolog. Marko bi radije bio mašinski inženjer kao tata.

Obojica već drugu godinu pohađaju i školu mentalne aritmetike gde deca uz pomoć abakusa i svojih prstića treniraju brzo računanje. Obojica se i takmiče u brzom računanju i za sada im ide odlično. Poslednje takmičenje na kojem su učestvovali je bila Olimpijada u mentalnoj aritmetici u Beogradu u jakoj konkurenciji od nekoliko stotina drugih malih »brzopoteznih« matematičara.

Pored svih obaveza i vanškolskih aktivnosti stižu i da se igraju, Marko obožava da sastavljan Lego, Miloš već programira i slaže Rubikovu kocku u neverovatnih 30 sekundi.

Pa dobro i sad vi recite da nisu pravi malci genijalci?

Sigurno se pitate, kako sve to stižu: pa jednostavno, uz veliku podršku svojih roditelja, bake, dede, dobru organizaciju i veliku motivaciju za sticanjem novih znanja nije ništa nemoguće.

Marku i Milošu želimo da ostanu radoznali, vredni i da nam javljaju o svojim uspesima i novim interesovanjima, a ja ne sumnjam da će se o njima još mnogo govoriti.

N.Č.