Мајка се воли загрљајем
и лепршањем плетеница.
Мајка се воли радосним сјајем
у дну зденца дечјих зеница.
Мајка се воли нашом сетом,
кад тиха туга у њој гори.
Мајка се воли љупким цветом
и гласом који срећно жубори.
Нашом љубављу мирише јабука
коју смо болесној мајци дали.
Мајка се воли струком лука
што смо га сами окопали.
Мајка се воли нашом ведрином,
чашом воде и нашим знањем,
љубави фином као крином,
у нас стеченим поуздањем.
