Мајка чита књижицу, на крилу јој Анка
Са десне јој Љубица, а с леве Јованка.
Деца помно слушају шта у књизи пише,
ни једно се не миче, чисто и не дише.
Свршило се.
,,Бога ми, красна је то бајка!“
– тако вели Љубица, тако и Јованка.
А шта вели Анцица, тај мајушни налеп?
Она мајци прошапта: ,,Хајде још једалед!“
