Kad magarac sa petlom u društvu
na livadi pasaše u miru,
eto njima odnekuda lava
da pokvari nastalu idilu.
Petao će, jer slučaj nalaže
u odbrani reći – Kukuriku!
Po prirodi lav se užasava
ne podnosi kreštajuću viku.
Kada čuje petla kako poje
lav u žurbi što dalje odšeta.
Nije vreme da se plenom bavi
jer mu dreka neobično smeta.
No magarac, sramota za sebe
umislio da je neka sila
koja uspe uplašiti kralja
te ga laka ponesoše krila.
Kobnu grešku načini magarac
kad od petla odvoji se smelo,
jer tad lavu beše olakšano
da učini što mu srce htelo.
Za razumne pouka je jasna:
Kad te sreća bezuslovno prati
ne gordi se nerazumnim delom
jer nevolja može da se vrati.
