Погледајте нашег малог Ђурицу,
Од трске је направио врулицу
Свирао је лепо, ситно, шаљиво,
И магарац слушао га пажљиво.
Ћурка мисли магарцу се прохтело,
Па би и он да посвира весело,
Ту му радост закратити не ‘теде.
Пружи врулу – магарац је поједе.
А по томе закључити ваљда смем,
Да магарац не ужива ни у чем.
Магарац се не зна лепше провести,
Он презире што не може појести.
