Ovo je Rejmondova priča koju je on ispričao Čika Keki a Čika Keka ju je ispričao meni da bih je ja ispričao vama. Dakle, Rejmond je Čika Kekin prijatelj a Rejmondov prijatelj sa fakulteta je imao dva unuka, od šest i osam godina.
Pošto je Rejmond često dolazio u posetu kod svog prijatelja, rado je dečacima pokazivao razne trikove. Jednog dana Rejmond je rekao deci: „Imam jedan trik sa kojim mogu da vas pretvorim u lavove!“
Na Rejmondovo iznenađenje jedno od dece reče: „U redu. Pretvori nas u lavove!“
„Pa, uh, znate… Ja, uh…, ne mogu to da uradim jer nema načina da vas vratim nazad…“, pokušavao je da se izvadi Rejmond.
„Baš me briga. Želim da nas pretvoriš u lavove!“, reče mlađi dečak.
„Ne mogu, jer nema načina da vas ponovo vratima da budete dečaci“, Rejmond nastavi da se vadi iz nezgodne situacije.
„Hoću da nas pretvoriš u lavove!“, iznenada je viknuo stariji dečak.
„A kako ti to možeš da nas pretvoriš u lavove?“, upitao je mlađi dečak.
„Izgovarajući čarobne reči. Ako bih ih izgovorio, vi bi ste postali lavovi““, odgovorio je Rajmond.
Dva dečaka su jedno vreme razmišljala i onda jedan upita: „Zar ne postoje čarobne reči koje bi nas vratile u dečake?“
„Postoje, ali problem je što, ako kažem prve čarobne reči, ne samo vas dvojica, nego svako na svetu – uključujući i mene bi se pretvorio u lava. A lavovi ne znaju da pričaju i ne bi bilo nikog ko bi mogao da kaže čarobne reči koje bi nas vratile u ljude“, nastavio je Rejmond borbu.
„Napiši ih“, rekao je stariji dečak.
„Ali ja ne znam da čitam!“, reče mlađi.
„Ne, ne mogu – pisanje reči otpada… Čak i kada bih napisao reči, svako na svet bi se ipak pretvorio u lava“, snašao se Rajmond.
„OH!“, uzdahnuše oba dečaka.
Posle nedelju dana Rejmond je sreo starijeg dečaka koji reče: „Čika Rejmonde, ima nešto što jedva čekam da vas pitam… Nešto što me sve vreme zbunjuje…“
„Pitaj!“, reče Rejmond.
„Hoćete li mi reči kako ste vi uopšte naučili te reči?“, upita dečak.
