Jedan stari mlinar tako priča, zbori
reši da podeli sinovima
sve što nekad stvori.
Trojici sinova podelio imanje
neko dobio mnogo a neko malo manje.
Najmlađem sinu pripade jedan mačak
koji je svom gospodaru uneo sunca tračak.
Mačak beše lukav i mio
od gospodara čizme i šešir zatražio.
Uhvatio dve jarebice mlade
i odneo ih u kraljevski dvorac lep
iz čizama i šešira virio mu samo rep.
Kralj je sa svojom svitom
okolo za Markiza Karabasa pit’o.
Seljaci samo lepe reči rekoše
a Markizu od sreće suze potekoše.
Onda se mačak doseti
da u zamku džina mora da poseti.
„Strašni džine ti veliki stvore
preplivati možeš čak i more,
naterati možeš oblak da počne kiša.
Ali se ne možeš pretvoriti u miša.?“
„Ko kaže mačoru jedan
sad ćeš to da vidiš
i sam ćeš da se postidiš.“!!!
Pretvori se džin u miša
poskoči mačak i sve utiša.
Sad nema više zlobnoga džina
sve je Markizovo i to je milina.
Kad kralj je čuo za vesti ove
pozvao Markiza u svoje dvore.
Dao je ruku svoje kćeri
mačak se ovome posebno veseli.
