Имала баба у шуми кућу и у кући петла и мачка. Кад је баба умрла, остали су у кући само мачак и петао. Они су се лепо слагали и волели као браћа.
Једнога дана пође мачак у шуму да тражи нешто за ручак. Петлу рече: – Не шали се да излазиш из куће док ја не дођем! Може да дође лија па да те однесе.
Петао рече да неће излазити, а мачак оде у шуму. Чим мачак оде, дође лија, стаде под прозор и поче певати:
– Петлићу, петлићу,
црвени фесићу,
зелени репићу,
донела ти тета
пшенице белице,
ходи, поједи!
Превари се петао, излете на прозор, а лија њега за врат цап – царап, па бежи у шуму. Стаде петао кукати:
– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!
– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!
Кад то чу мачак из шуме, потрча у правцу одакле је глас долазио, стиже лисицу и стаде је грепсти по лицу и очима.
Лисица се уплаши, испусти петла и побеже. И мачак доведе петла кући.
Другог дана пошао је мачак опет у шуму да тражи нешто за ручак, а петлу рече: – Не шали се да излазиш из куће док ја не дођем! Може да дође лија па да те однесе! Петао рече да неће излазити, а мачак оде у шуму.
Чим оде мачак, дође лија испод прозора и стаде певати:
– Петлићу, петлићу,
црвени фесићу,
зелени репићу,
донела ти тета
пшенице белице,
ходи, поједи!
Превари се петао, излете на прозор, а лија њега за врат цап – царап, па бежи у шуму. Стаде петао кукати:
– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!
– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!
Кад то чу мачак из шуме, он опет потрча у правцу одакле је глас долазио, сустиже лисицу и поче је гребати по лицу и очима. Лисица се уплаши, испусти петла и побеже. Мачак опет доведе петла кући.
Трећег дана пође опет мачак у шуму да тражи штогод за ручак, а петлу рече:
– Не шали се да излазиш из куће док ја не дођем. Може доћи лисица да те однесе, а ја нећу чути, јер ћу ићи далеко.
Петао рече да неће излазити, а мачак оде у шуму. Чим оде мачак. дође лија под прозор и стаде певати:
– Петлићу, петлићу,
црвени фесићу,
зелени репићу,
донела ти тета
пшенице белице,
ходи, поједи!
Али петао не хтеде изаћи. Тад се лија сакри иза куће, па опет запева:
– Петлићу, петлићу,
црвени фесићу,
зелени репићу,
донела ти тета
пшенице белице,
ходи, поједи!
Не може петао да мирује, него све више нагиње главу кроз прозор да види где то лија пева.
А лија њега за врат цап-царап, па побеже у шуму.
Петао је опет дозивао мачка:
– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!
– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!
Али, мачак га није чуо.
