Наша млада песникиња, иако иде у други разред, већ искусно барата словима и дивно их слаже у стихове… Овога пута у својој песми песнички исказује љубав према својој мајци а на понос своје учитељице Данијеле Петровић
Љубав је кад неког волимо,
показујемо му осећања
већа или мања.
Реч љубав је заиста важна,
може бити као олуја снажна.
Сви гајимо љубав неку,
волимо тату, маму, бату, секу..
Ипак, издвојила бих љубав једну,
изнад свега искрену и вредну.
У питању је моја мајка –
највећи јунак, најлепша бајка.
Она може решити проблем сваки,
и најтежи задаци њој су лаки.
Свако вече милују ме њене руке
и одмах нестану све муке.
