Једног пролећног дана разговарали миш и лисица преко потока:
„Мишићу, мишићу, зашто ти је тако прљав носић?“
„Копао сам земљу“, каже миш.
„А зашто си копао земљу?“ .
„Правио сам рупу.“
„А зашто си правио рупу?“, пита лисица.
„Да се сакријем од тебе“, одговара миш.
Лисица се почеша иза ува, па рече:
„Нека, нека, мишићу, ја ћу те сачекати на улазу и ухватићу те“.
„А ја у рупи имам собу са креветом, па ћу ту и спавати. ‘
„Кад огладниш, мораћеш да изиђеш“, рече лисица.
„Јест, да ја немам у рупи магацин са храном.“
„Онда ћу ја раскопати твоју рупу и извадићу те напоље“, наљути се лисица.
„А ја ћу“, рече мишић, „на други излаз и – ту-ту-у и одох!…“
