Трче понији по шуми
о слаткишима разговарају
Стоји лија, све то гледа
а ђаво јој мира не да
па крену и она за њима сместа
Ипак понији, враголани брзи,
кроз мишју рупу нестадоше,
лију саму и тужну оставише
о слаткишима да сања и уздише.
Учитељица
Јелена Поповић
