Штука реком плови, ништа јој не смета,
ал’ у реци била мрежа разапета
ту је мрежу сплела рибарева рука,
у ту мрежу сада заплете се штука.
,,Пропала сам!“ рече кад у мрежу паде,
па у муци вељој врпољит’ се стаде
срећа је послужи па излазак нађе,
из мреже изађе.
,,Ко би се том надо, мишљаше у себи
да ту има мреже никад рекла не би’!
Запамтићу како с’ одсад чуват’ треба,
ал’ гле тамо горе, гле залогај хлеба!“
Отисну се горе где је мамак пливо,
с отвореним уст’ма залете се живо.
Из мреже се спасла, ал’ удица пуста
закачи јој уста!