Home Kerefeke poezija КУПАЊЕ – Јован Јовановић Змај

КУПАЊЕ – Јован Јовановић Змај

70
0

Ала ми је то дивота
Кад се ко окупа!
Што се не би купали,
Вода није скупа.

Морамо се купати,
Прљавштину стрести,
Нечистоћа привлачи
Рђу и болести.

Зато ј’ мајка спремила
Воду, али млаку,
Зато је окупала
Свога малог Лаку.

А сад вели: ,,Цицу ми
Пустати не смете,
Јер ће мислит да је сир,
Појешће ми дете“.

Куцову је слободно,
Нек се заиграва
Он ће Лаку чувати
Кад легне да спава.

А старији, Андреја,
Он се већем свуко
Што га већ не купају,
Чисто би се тук’о.

Чекај, чекај, Андреја,
Док обришу Лаку,
Ти ћеш онда добити
Другу воду млаку.

Лака ће се у колевци
Топити у сласти,
А што буде сневао
Неће ником каз’ти.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here