Куда путујеш, месече снени,
дечаче тихи, замишљени,
куд ли је поглед уперен твој?
Зашто те мајка пустила строга
по хладној ноћи, босонога,
у плавој хаљи свиленој?
Читаве ноћи небом се скитам,
где ли је звезда најлепша, питам,
док модру зору не зовну петли.
А кад је нађем, кући је носим,
нек мојој мами у седој коси
вечери сваке светли.
