Ako hoćes da odletiš
sklopi oči
i sve jače veruj.
Veruj kao nikad
u sve ono što je čudno.
Nemoj da mi smešno mašeš
kao glupe vetrenjače
svakom vetru, svakoj ptici
brzopleto, uzaludno.
Svako dete ima krila
samo mora da se seti
gde mu rastu sakrivena
i moći će da poleti.
Neko nađe svoja krila
u tatinom novčaniku.
Neko proda svoja krila.
Neko uvek tuđa krade.
Lete ljudi i nogama.
Lete ljudi i jezikom.
Lete ljudi od nevolje.
Lete ljudi od parade.
Nekom mama krila sveže.
Nekom mama krila sreže.
Neko ode za pticama.
Neko padne čim se vine.
Al’ divno je, al’ najteže
kad u glavi nađeš krila
i obletiš maštom samo
za trenutak sve visine.
I svi misle: tu si bila.
A ti si na nebu bila.
