Home Bajke i priče KOVERAT – Poučna priča

KOVERAT – Poučna priča

103
0

Jedan je sveštenik, iz dalekog velikog grada, bio izuzetno vredan i požrtvovan. Brinuo je o svojim parohijanima. Sređujući letopis crkve, setio se jedne svoje stare parohijanke koja se nedavno razbolela.

Živela je sama, nije imala nikakvih prihoda, niti bilo koga ko bi o njoj brinuo. Sveštenik je odlučio da se obrati Centru za socijalni rad, a kao „prvu pomoć“, rešio je da joj pošalje nešto novca, koliko ima i može. Odložio je rukopis na kojem je radio i počeo da sakuplja novac. Priložio je sve što je imao i još nešto što je ostavio za vanredne troškove. I tako, „zrno po zrno – pogača“. Novac je stavio u koverat, napisao njeno ime i stavio na sto. Nameravao je da sutra posle službe zamoli nekog od parohijana da starici odnese novac, a on bi preksutra pošao da je obiđe.

Kad je to sve uradio, nastavio je prekinuti posao. U tom trenutku neko je pokucao na vrata.

“Ko li je sada u ovo kasno doba?”, zapitao se sveštenik.

I ne sluteći šta ga čeka, prišao je vratima i otvorio ih. Ugledao je maskiranog čoveka sa pištoljem u ruci. Uperivši pištolj u sveštenika hladno mu se obratio:

“Daj pare ili život!”

Sveštenik nije imao kud, morao je lopovu da preda novac koji je imao. Uzeo je koverat pripremljen za staru gospođu i s tugom u srcu, predao ga lopovu.

Lopov je prevrtao po kancelariji i kad ništa vredno nije našao, otišao ne povredivši sveštenika. Došavši u sklonište, lopov je pogledao koverat. Kad je pročitao kome je bio namenjen, zastao je kao gromom pogođen. Nešto ga je steglo u grlu. Imao je utisak da će se ugušiti. Od bola se savio do zemlje i počeo grčevito da plače. Na kovetru je pisalo ime njegove majke. Njoj je novac bio namenjen. Probudila se njegova uspavana savest.

Pomislio je:

„Sveštenik brine o mojoj majci i šalje joj novac. A ja moju staricu majku godinama nisam obišao, niti pitao kako je i ima li od čega da živi. Čak i kradem novac koji je njoj namenjen. Kakav sam ja to čovek? U šta sam se to pretvorio?“

Obrisao je suze i otišao ponovo kod sveštenika. Ušao je, klekao i zamolio za oproštaj. Sveštenik ga je ispovedio i blagoslovio. Lopov je potom otišao kod majke, odnevši joj koverat i pozdrav od sveštenika. Te noći se u njemu nešto prelomilo. Odlučio je da prekine sa dotadašnjim životom. Počeo je da živi sa majkom. Nikad više nije krao, nego je našao posao i brinuo o majci.

Pouka:
Ljubav ima toliku snagu da može činiti čuda i preporoditi ljude.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here