Велика врећа снега
на градски парк је пала
и сад уместо њега
врт је белих корала.
Врба је вишекрак брош
а јаблан игла бела,
борић је корални кош,
свака гранчица стрела.
А златар гледа шуму
и тражи лепу грану,
стално му је на уму
богатство у дућану.
Један разред из школе
са учитељем стоји,
и деца учу моле
да узме корал који.
Уча гледао меко,
уча ћутао мало,
а онда им рек’о:
„Узмите што је пало!“
