Image: 0016690642, License: Rights managed, A three-toed tree sloth hangs from the trunk of a tree in the jungle along the banks of the Panama Canal. Panama., Property Release: No or not aplicable, Model Release: No or not aplicable, Place: Panama, Credit line: Profimedia.com, Corbis
Lenjivci su svaštojedi. Oni mogu da jedu insekte, male guštere i strvine, ali pretežno jedu pupoljke, mlade grane i lišće. Izuzetno su adaptirani na život u krošnji visokog drveća. Lišće, njihov glavni izvor hrane, im pruža veoma malo energije i hranjivih sastojaka i ne vari se lako. Lenjivci zbog toga imaju veliki i specijalizovani želudac koji ima više odeljaka u kojima simbiotske bakterije razlažu žilavo lišće. Skoro dve trećine težine tela dobro nahranjenog lenjivca se sastoji od sadržaja njegovog stomaka i proces varenja može da traje i više od mesec dana.
Naziv su dobili po tome što su doslovno lenji. Lenjivci nastanjuju isključivo krošnje stabala tropskih kišnih šuma Srednje Amerike i područja Amazonije pa do južnih područja Brazila. Ime mu izvrsno pristaje jer spava najmanje 18 sati dnevno. Katkad mu treba i nedelja dana da svari svoj obrok. Ima malu glavu pa je zato može okrenuti za čak 270 stepeni. Uglavnom živi na drveću i s njega silazi jednom u 8 do 10 dana. Dug je 60-64 centimetara i težak oko 9 kilograma.
I pored toga lišće pruža veoma malo energije pa se lenjivci sa tim nose pomoću niza različitih vidova prilagođavanja: imaju veoma nizak nivo metabolizma ( manji od polovine očekivane vrednosti za životinju te veličine ), i zadržavaju nisku telesnu temperaturu kada su aktivni (30 do 34 stepeni celzijusa) i još nižu kada se odmaraju.
Iako nisu u stanju da opstanu izvan tropskih šuma Južne i Srednje Amerike, u ovom okruženju lenjivci su izuzetno uspešna bića: u pojedinim oblastima na njih otpada dve trećine svih sisara.
