Zimi baš ne možete videti insekte. Oni se sklupčaju ispod kore panja ili drveta i ostaju nepokretni čak i kad ih pokrije inje i sneg. Najpoznatije zimske spavalice su medvedi, ježevi, veverice, jazavci, miševi i hrčci.
Meda zaspi već u kasnu jesen.
Ali, čuvajte se i ne motajte se medi oko brloga! On ima lagan san i čuje sve što se zbiva oko njegovog brloga. Čak ustaje i mota se uokolo u potrazi za hranom, a onda se opet vraća svojoj kući.
Veverice marljivo ujesen skupljaju plodove i spremaju ih u skrovišta kako bi zimi, u trenucima buđenja imale što jesti.
Imaju nekoliko skrovišta jer su zaboravljive, pa će se zimi sjetiti bar jednog gde ih čekaju lešnici. Ali zato u njihova skrovišta znaju zaviriti neke životinje lenčine koje se nisu pripremile za zimu i onda pojedu vevericama njihove zalihe.
Jež se leti udeblja duplo od svoje uobičajene težine. Ježeva kućica se nalazi u zemlji i obložena je starim lišćem, mahovinom i travom. Unutra je ježiću toplo i on svoju kućicu ne bi dao nizašto.
Jazavac zimski san spava u dubokoj rupi u zemlji koju oblaže suvim lišćem i travom. I on se, kao medo, budi iz sna čim malo zatopli, prošeta oko svog brloga i ponovo odlazi na spavanje.
Ribe isto spavaju zimski san. Zavuku se u jatima duboko u mulj ili leže na dnu.
Žabe se zavuku u mulj na dnu jezera ili reke. Za to vreme dišu preko kože. Kad je jako, jako hladno, žabe se čak mogu i zalediti! Kad zatopli, jednostavno se odlede! To je zato što žabe, zmije i gušteri menjaju telesnu temperaturu. Njihova temperatura zaoisi do toga gde se nalaze.
