KO SU DODOLE?

Dodole su devojke koje su se okupljale u vreme suše, i svojim plesom i pesmom prizivale kišu. Ovaj običaj nastao je još pre nego što su stari Sloveni primili hrišćanstvo, ali se zadržao čak do danas.

Naziv je vezan za boginju Dodolu, koja je bila i žena vrhovnog boga starih Slovena – Peruna, i koja je po nekim verovanjima imala uticaj na kušu. I sam Perun bio je bog groma i borac protiv suše.

Nije svaka devojka mogla biti dodola. Zapravo dodole su bile devojčice, koje su ušle u pubertet, obično između osam i dvanaest godina. Devojčica je morala biti siroče bez roditelja ili bar bez oca. Okupljale bi se između Đurđevdana i Spasovdana, a na sebi su imale haljinu napravljenu od lišća i cveća jer su tako postajale deo prirode. Na glavu su stavljale venac, od raznih biljaka i žitarica. Tada bi počele da pevaju svoje, čuvene, dodolske pesme i igraju, nadajući se kiši, koja će prekinuti sušu i spasiti useve. To je bila i neka vrsta predstave, jer su se i lokalni stanovnici okupljali da ih gledaju.

I drugi narodi, poput Afrikanaca ili Indijanaca imaju sličan običaj.

EKOLOGIJA, RECIKLAŽA I DODOLE U BARANDI

Dodole nisu samo postojale u Srbiji, već i u drugim balkanskim zemljama, poput Hrvatske, Makedonije, Bugarske…

U srpskoj književnosti dodolske pesme imaju čak i jedan svoj ciklus, a veliki broj je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

Danas dodole još uvek postoje, ali uglavnom kao deo kulturno umetničkih društava.

DODOLSKE PESME

PREVRNU SE VEDRO NEBO

Nasred sela vita jela,
oj dodo, oj dodole!
vita jela čak do neba.
Na vr’ jele b’jela vila.
U krilu joj ogledalo;
okreće ga, prevrće ga.
Prevrnu se vedro nebo
i udari rosna kiša —
oj dodo, oj dodole!

OPET KAD IGRA DODOLA

Udri, udri, sitna kiša,
oj dodole!
moj božole!
te porosi žito, vino,
oj dodole!
moj božole!
i tri pera kukuruza,
oj dodole!
moj božole!
i lanove za darove,
oj dodole!
moj božole!
i kudelju tankoviju,
oj dodole!
moj božole!

OPET KAD IDU PREKO SELA

Mi idemo preko sela,
oj dodole!
moj božole!
a oblaci prekoneba,
oj dodole!
moj božole!
Iz oblaka prsten pade,
oj dodole!
moj božole!
ujagmi ga kolovođa,
oj dodole!
moj božole!

DODOLSKA PESMA Molimo se višnjem Bogu, Oj dodo, oj dodole! Da udari rosna kiša, Oj dodo, oj dodo le! Da porosi naša polja, Oj dodo, oj dodole! I šenicu ozimicu, Oj dodo, oj dodole! I dva pera kukuruza, Oj dodo, oj dodole! Naša doda Boga moli, Oj dodo, oj dodole! Da udari rosna kiša, Oj dodo, oj dodole! Da pokisnu svi orači, Oj dodo, oj dodole! Svi orači i kopači, Oj dodo, oj dodole! I po kući poslovači, Oj dodo, oj dodole! Kakav junak gorom jezdi: Nosi sablju u zubima, Nosi kišu u očima — oj dodo, oj dodole!