Био једном један мали пас који је спавао на тепиху, одмах до софе. Изненада, док је сањао, зачуо је како неко каже „Мијау“!
Псић подигну главу и погледа око себе: „Мора да сам сањао“. Погледа око себе и поново легне.
И таман кад је легао поново зачу „Мијау!“
Псић устаде и рече: „Ко је то?“
Пређе читаву собу уздуж и попреко, погледа испод кревета, испод стола.
„Нема никога!“
„Како чудно. Погледаћу кроз прозор.”
Пење се на прозорску даску и угледа петла који шета.
„Јеси ли ти рекао мијау?“, упита псић петла.
Петао одговори: „Никако. Ја кажем кукурику!“ Снажно кукурикне.
„И не знаш да кажеш ништа друго?“
„Не. Само кукурику.“
Псић се почеша по увету и врати се у собу и таман кад је хтио поново да прилегне, поново зачу: „Мијау!“.
„Ово се зачуло тачно код врата.“
Опрезно се упути према вратима собе. Кад је пришао вратима, угледа хрпу прашине и почео копати по тој прашини кад наједном из ње искочи веома мали сиви миш.
„Да ли си ти рекао „Мијау“?, љутито упита малог мишића.
„Ко, јел’ ја?“, зацијука мишић.
„Хи-хи-хи. Ко је то рекао?“, упита мали миш престрашено.
„Неко је рекао: „Мијау“.
„Јел’ одавде?“, мишић одговори узбуњено.
„Какав страх! Кидам одавде.“ Миш трком бежи.
Мали пас остаде замишљен. Одједном, близу његове кућице, неко поново рече: „Мијау“. Мали пас оптрчи три пута око кућице, али не нађе никога. Одједном угледа да се нешто миче унутра.
„Аха! Сад ћу га ухватити.“
Полако се приближи кућици, а из ње изненада искочи велики пас неуредног крзна. Велики пас снажно зарежи: „Гррр..гррр..гррр..“
„Ја… Ја … Само желио да видим…“, тресе се од страха… „Да ли сте ви можда рекли, мијау?“, рече псић тихим гласом и подвијеног репа.
„Ја… Јел’ се ти то мени ругаш, непристојни псићу?“
Када га то упита велики пас, псић побеже својој кући и закључа се унутра.
Одједном поново зачу: „Мијау“.
Псић изненађено скочи и угледа на прозору пругасту мачку предивног крзна:
„Мијау“, рече мачка.
„Вау, вау“, залаја псић, али се сети како је велики пас залајао и зарежао на њега: „Гррр… гррр… гррр…“
Мачка се накостреши и поче да сикће, искочи кроз прозор и побеже.
Псић се задовољно врати на тепих и леже да спава и рече: „Сада коначно знам ко је рекао мијау“.
