Među mnogim predanjima starih Grka izdvajaju se mitovi o polubogovima, koje su Grci nazivali herojima. Njima je pripisivana natčovečanska fizička snaga ili naročiti um i okrertnost. Oni su ubijali čudovišta, divlje zveri i razbojnike koji su ometali normalan i miran život ljudi. Grci su najviše pričali o neobičnim podvizima Herakulesa, koji je bio pravi grčki narodni heroj.
Herkules je bio sin vrhovnog boga Zevsa I smrtnice Alkmene. Dok je bio dete, Hera je poslala dve zmije da ga ubiju dok je ležao u kolevci. On je zadavio svaku zmiju jednom rukom, a potom ga je njegova dadilja pronašla da se igra njima kao da su igračke.
Nakon što je ubio svog učitelja muzike, poslan je da čuva stoku na planinu sa svojim očuhom Amfitrionom. Onde su ga posetile dve nimfe – Užitak i Vrlina – ponudivši mu ugodan, ali lagodan život ili težak, ali slavan život. Herkules je izabrao potonje. Jedan od njegovih izazova postavio mu je kralj Tespije koji je hteo da ubije kiteronskog lava. Kao nagradu, kralj mu je ponudio priliku da oplodi njegovih 50 kćeri. Navodno je to učinio u jednoj noći.
Kasnije je u Tebi oženio njegovu kćer Megaru. No, Hera je dovela Herkulesa do napada ludila pa je on ubio svoju decu. Nakon što je shvatio što je učinio, pobegao je delfijskoj proročici. Hera je kontrolisala proročicu koja mu je naredila da služi kralju Euristeju dvanaest godina i izvrši svaki zadatak koji mu on zada. Herkules je kao uslov za dolazak na Olimp (i besmrtnost) trebao izvršiti dvanaest zadataka, koje mu je postavljao kralj Euristej.
U doba svojih lutanja od Kavkaza do Španije srušio je pregradu koja je odvajala Sredozemno more od Atlantskog okeana; jedan deo kamenja bacio je na špansku stranu, a drugi na afričku. Tako je postao današnji Gibraltarski moreuz, koji su Grci nazvali „Heraklovi stubovi“.
Posle mnogih podviga, Zevs je Herkulesa odneo na nebo i uvrstio ga u red bogova.
