ANĐELA PERIĆ – SMOLJINAC

KEREFEKE POEZIJA UČENICE ANĐELE PERIĆ IZ SMOLJINCA

 

 

MEDA TANI

 

 

Čudite se, ime je smešno,

ali verujte da nije pogrešno.

Omiljena plišana lutka moje sestre

bez nje se nigde mrdnuti ne sme.

 

 

Sekin meda, žitaricama punjen,

nekako je stalno bio pokunjen.

Noge nestalne, ne može da stoji,

a Aleks uporna da mu korake broji.

 

 

Muči se meda, klanja, kleca,

a seka bi da je meda brži od zeca.

Drži ga uspravno, da poklekne ona mu brani,

i uporno mu ponavlja: „Mede, tani, mede, tani!“

ŽABAC MILE

 

 

Susrela žaba žapca svoga;

odmah ga nariba: „Za ime Boga!

Gde si do sada bio?

Sigurno si svu platu propio?“

 

 

Pokunjeni mužić podrignu: „Krek!“

Pomisli: „Svađe će biti kući opet!“

– Ženice draga, ne kvari volju,

od ponedeljka imaću platu bolju

 

 

Žabonja, gazda, pohvali mene: „Bravo, Mile

podigao si lokvanj od dve kile!

Od sedmice nove

podizaćeš rogozinu, ma i do dve tone!“

 

 

IZOKRENUTA PESMA

 

 

Pošao tata u školu nedelje ove,

ali nikako pameti da se dozove.

Ostala mu torba, blok i hrana,

kako će izdržati celoga dana?

 

 

Krenula mama u sekinu predškolu

nešto se muči da uđe u trolu.

Torba njena valjda joj je preteška, a mala-

kako je seki, do sada nije znala.

 

 

Seka u auto tatin treba da uskoči,

ali važan deo preskoči.

Ni ključ nema, ni jastuk da podigne dete milo,

a kamoli da pokrene vozilo.

 

 

 

Anđela Perić, drugi razred

OŠ „Draža Marković Rođa“

Smoljinac