Прво је
Велика казаљка
Стала,
Па је за њом
Стала и мала.
„Доста ми је
Окретања“,
Рекла је велика,
А подржала је
У томе мања.
„У глави ми се
Завртело“,
Тврди велика,
А мања ће:
„Кружење ми
Пресело!“
А власнику сата
Њихови разлози
Нису јасни,
Па се пита:
„Што ми
Сат касни?“
Са сатом се
Мало мучио,
Да би љутит
Закључио:
„Ово и нису
Казаљке
Него неке
Спаваљке!
С мојим сатом
Нешто не штима,
Купићу други,
С бројевима!“
