Home Kerefeke poezija КАСНИМ У ВРТИЋ – Лидија Бабић, васпитачица, ПУ „Дечја радост“, Ћуприја

КАСНИМ У ВРТИЋ – Лидија Бабић, васпитачица, ПУ „Дечја радост“, Ћуприја

247
0

Буде ме рано, још ми се спава,
мислим да ме боли глава.
Вичу сабајле: „Малена, пожури!“,
док чарапа чарапу по кревету јури.

Једна је црвена, друга је бела.
Није као да сам баш њу хтела.
Мама и не види, маскару ставља
и руж на уснама поправља.

Тата је чудно биће,
гледа утакмице док напољу свиће.
Као да не зна када се спава
а мене и брата свако вече на спавање наговара.

Тати су очи као у сове,
ма не чује он када га мама зове.
А брат, ко брат, још је на ноши,
смеје се, игра се, бубамара му у коси.

Мајка, к’о мајка,
није увек код ње бајка.
Њен славујски глас све нас је разбудио,
чак је и тату пробудио.

Касним у вртић, то већ зна се,
обећава мама и преузима кривицу на се.
„Нећемо више каснити, васпитачице драга.
Знате, за устајање ујутру је потребна снага“.

„Увече се раније леже, лепо се спава,
ујутру устати милина је права.
Ко то не зна сада нек чује,
и онда ће на време у вртићу да доручкује.“

Њих две се сложише,
мама и тата у трену одоше.
А ја сада муку мучим,
за који цртани увече да се одлучим.

 

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here