Mnogi od velikih umova nisu sasvim blistali u školi. Naprotiv, često su se družili sa „dvojkama“ (koje su nekad bile neprelazne ocene).
Evo nekoliko genijalnih „dvojkaša“.
ALEKSANDAR SERGEJEVIČ PUŠKIN (1799-1837) je Završio slavni Carskoselski licej kroz koji su prošli mnogi ruski veliki umovi , naučnici, pisci. Puškin je kao đak mnogo čitao, intersovao se za sve što je bilo novo, ali matematiku nije razumevao i uvek je iz tog predmeta dobijao dvojku.
Ali to nije smetalo Aleksandru Sergejiviču da postane najbolji od najboljih ruskih pisaca.
BIL GEJTS (1955) je u školi bio večiti dvojkaš. Očajni roditelji su obećavali da sinu za svaku dobijenu peticu „debelo“ plate, ali ni to nije pomoglo, pa su tako novac za te namene uštedeli.
LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ (1828-1910)
Nikad nije stekao diplomu fakultetskog obrazovanja. Sa 9 godina ostao je siroče, i mnogobrojni staratelji – rođaci se nisu pretrzali u maženju mladog grofa, naprtoiv, često su mu se rugali zbog slabog uspeha u školi. Na univeerzitetu Tolstoj je ostao na drugoj godini jer nije uspeo da položi ispite iz istorije i nemačkog jezika.
TOMAS EDISON (1847-1931)
Budućeg slavnog izumitelja i milionara izbacili su iz škole kao beznadežan slučjaj „za sticanje bilo kakvog znanja.“ Obavezu njegovog obrazovanja umesto škole preuzela je majka i u tome je, zar je potrebno podsećati, sasvim usepla.
ANTON PAVLOVIČ ČEHOV (1860 -1904)
Dva puta je tokom školovanja ponovljao: u trećem razredu –zbog slabih ocena iz aritmetike i geografije,a u petom-zbog dvojke iz starogrčkog jezika koju nikako nije mogao popraviti.Zamimljivo je da iz ruskog jezika budući veliki svetski pisac nikad nije zablisato niti je dobio peticu, pa mu je maskimalna ocena iz ovog predmeta bila tek četvorka.Ali kad se upisao na Medicinski fakultet i počeo da piše priče, Anton Pavlovič se predstavio u sasvim drugom vidu.
ALBERT AJNŠTAJN (1879-1955)
U današnje vreme, više je nego sigurno, ovog genija, budućeg izumitelja terorije realtiviteta, razvrstali bi , najblaže rečeno, u neku školu za decu sa posebnim potrebama.
ISAK NJUTN (1643-1727)
Nije mu „išla„ matematika, a ni fizika. Sve u svemu, Njutn je bio jedan od najgorih đaka u školi.
VINSTON ČERČIL (1874 -1965 )
Smatrali su ga za jednog od najglupljih učenika u razredu. Mrzeo je nastavu, a zbog konstatnog neuspeha odstranili su ga sa izučavanja starogrčkog i latinskog jezika, ali ipak, zbog toga mu „nisu potonule sve lađe“. Nobelova nagradu za književnost koju je Čerčil dobio (1953) šokirala bi njegove srednjoškolke profesore, ali na nesreću, ili, možda, na njihovu sreću, to nisu doživeli.
