Životinje mogu da osete hemijske promene u podzemnim vodama koje se pojavljuju pre potresa, što bi, kažu naučnici, moglo da objasni čudno ponašanje životinja pre zemljotresa.

Istraživanje ovih hemijskih efekata započelo je nakon što je primhećena kolonija žaba krastača kako napušta svoje jezero u L’Aquili, dan pre razornog potresa 2009. godine. To istraživanje potvrđuje da bi životinjsko ponašanje moglo biti uključeno u predviđanje potresa prenosi.

Žabe iz L’Aquille nisu prvi primer neobičnog ponašanja životinja pre velikih zemljotresa. U istoriji je zabeleženo mnogo sličnih slučajeva među gmizavcima, vodozemcima i ribama. Na primer, 1975. u Haišengu u Kini, mnogi su ljudi vidjeli kako zmije izlaze iz svojih rupa mesecima pre nego što je grad uzdrmao snažan zemljotres. Ponašanje zmija bilo je popsebno neobično jer je uočeno tokom zime, u vreme kada su one bile usred hibernacije, a temperature su bile dosta ispod nule. Izlazak iz rupa u to doba godine je poguban za hladnokrvne gmizavce.

Ono što predstavlja problem je što su zaista veliki potresi prilično retki, tako da je nemoguće proučavati događaje koji ih najavljuju.

No slučaj u L’Aquili je bio drugačiji.
Naime, naučnica Rakel Grant je u vreme neposredno pre potresa tamo sprovodila istraživanje kolonije žaba za svoju doktorsku disertaciju.

„Bilo je to vrlo dramatično“, prisetila se Grant i dodala: „Od 96 žaba, populacija je pala gotovo do nule u samo tri dana.“

Kako naučnici američke svemirske agencije već duže vreme istražuju hemijske promene koje se zbivaju u stenama pod ekstremnim pritiskom, kontaktirali su Rakel. Zanimalo ih je da li se one mogu povezati s masovnim nestankom žaba. Njihova laboratorijska istraživanja pokazala su ne samo da se ti događaji mogu povezati, već i da Zemljina kora direktno utiče na hemiju bara u kojoj su žabe u to vreme živele i razmnožavale se.