У десетом селу
Живи Антунтун.
У њега је малко
Необичан ум.
Он посао сваки
На свој начин ради:
Јаја за лежање
Он у врту сади.
Кад се јако смрачи,
Он мрак граби лонцем,
Разлупано јаје
Он зашива концем.
Да л’ је јело слано,
Он то ухом слуша.
А рибу да пјева
Научити куша.
На ливаду тјера
Бицикл да пасе.
Да му мише лови,
Он затвори прасе.
Гуске сијеном храни,
Снијегом соли овце.
А насади квочку
Да му леже новце.
