Home Svaštara KAKO ZAŠTITITI DECU NA INTERNETU

KAKO ZAŠTITITI DECU NA INTERNETU

23
0
Pixabay License

O ovoj veoma važnoj temi razgovarali smo sa Anom Mirković, psihološkinjom koja kao konsultant i edukator već dugo govori o zaštiti dece na internetu. Od nje smo dobili odgovore na neka pitanja koja muče roditelje u ovom digitalnom dobu.

Roditelji se često pitaju kako da razgovaraju s decom o opasnostima na internetu. Kako, recimo, tinejdžeru ili nekome ko ulazi u pubertet objasniti rizik od uspostavljanja komunikacije s nepoznatim osobama na društvenim mrežama a da dete na to ne odmahne rukom, nego da sasluša?

–  Generacije roditelja čiji klinci danas odrastaju u digitalnom svetu savete su dobijale od starijih bez pogovora (setimo se!), ali su odrastale izložene skučenom i veoma ograničenom medijskom sadržaju. U „naše vreme“ deca i mladi su četovali na klupicama i  zidićima, a danas imaju neograničene mogućnosti za komunikaciju. Upravo je ta neograničenost izazov za roditelje da budu aktivni učesnici, pitaju decu o tome šta rade na društvenim mrežama, koga prate, s kim komuniciraju…

Roditelji treba da razgovaraju sa decom na način da ih podstaknu na razmišljanje. Umesto deljenja saveta treba postavljati pitanja i na taj način inicirati komunikaciju, a klincima dati priliku da nam pomognu da razumemo njihove potrebe, želje, namere i način na koji koriste medije. Loš pristup je konstantno deljenje saveta, dobar pristup je postavljanje pitanja jer doprinosi dvosmernoj komunikaciji i pomaže detetu da samo dođe do važnih zaključaka. Uz pomoć roditelja, naravno.

Mnogo je važno da roditelji prihvate sopstvenu odgovornost za svaku uspešnu i neuspešnu komunikaciju sa decom. Ako nas deca ne čuju, ako imamo utisak da nas ne razumeju, moramo naći način da dođemo do njih drugačijom porukom, da je prenesemo sa emocijom i pokažemo koliko nam je važno da se čujemo. Da bismo lakše prišli deci, bitno je da razumemo razvojnu fazu u kojoj se nalaze, šta im je važno, kako razumeju svet, da im priđemo na njima prihvatljiv način.

Postavljanjem pitanja tipa s kim se dopisuješ; da li se poznajete; imate li zajedničke drugare; da li si siguran/sigurna da se ne radi o lažnom predstavljanju i kako to znaš, zapravo dajemo detetu priliku da razmisli o situaciji, sagleda je iz različitih uglova te osvesti i neke probleme o kojima nije razmišljalo.

Kako uspostaviti sistem poverenja da se deca obrate roditeljima ako imaju neko loše iskustvo onlajn, ili pitanje, dilemu?

–  Mnogo je važno da slušamo, čujemo i razumemo našu decu. Takođe, moramo da prihvatimo sopstvenu odgovornost za svaku uspešnu i neuspešnu komunikaciju s našom decom. Ako nas deca ne čuju, ako imamo utisak da nas ne razumeju,  moramo naći način da dođemo do njih drugačijom porukom, da je prenesemo sa emocijom i pokažemo koliko nam je važno da se čujemo. Da bismo lakše prišli deci, da bismo iskreno i otvoreno komunicirali, važno je da ih razumemo, ne osuđujemo, ne kažnjavamo zbog loših iskustava na netu, da budemo podrška i pokažemo da nam je njihova bezbrižnost i bezbednost uvek na prvom mestu prioriteta.

Kada govorimo o preteranoj upotrebi interneta među decom, možemo li da kažemo da dete ima problem ako dnevno internet koristi više od toliko i toliko vremena… Ili se drugačije određuje?

–    U poslednje vreme se ne govori o kvantitetu već o kvalitetu vremena koje naša deca provode na internetu. Ipak, ukoliko su deca veći deo budnog dana izložena sadržajima sa nekog ekrana, ukoliko prestaju da obavljaju svakodnevne aktivnosti, menjaju navike u ishrani i spavanju, prestaju da komuniciraju sa okruženjem, popuštaju u školi, možemo reći da imaju problem.

 Kako roditelji da pomognu u toj situaciji? Često se uvode zabrane, menjaju šifre za wi-fi, oduzimaju telefoni…. Postoji li drugi način?

–    Kažnjavanje nije način, razgovor je uvek način. To nije razgovor u kom ih osuđujemo, govorimo grubim tonom, pretimo i pokazujemo nerazumevanje. To je razgovor u kome postavljamo pitanja, kojih, priznaćemo, imamo uvek na desetine, i trudimo se da razumemo, a deci dajemo priliku da sama dođu do odgovora i zaključaka na mnoge teme. Mi smo tu da ih vodimo do pronalaženja najboljeg načina za prevazilaženje problema.

Ana Mirković, master psihološkinja, konsultant je za projekte digitalne transformacije i digitalnog marketinga u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), i organizaciji „Save the Children“. Dugi niz godina bila je savetnik za digitalno nasilje na projektima UNICEF Srbija. Konsultant je na EU projektu Podrška medijskim reformama, koji podržava izradu priručnika za medijsku pismenost u preduniverzitetskom obrazovanju, na kojem radi Ministarstvo kulture i informisanja. Zajedno s Borisom Trivanom pre osam godina osnovala je Institut za digitalne komunikacije u Beogradu. Predavač je na modulima Osnove digitalnog marketinga i Strategija i planiranje na programima Instituta za digitalni marketing iz Dablina (Irska). Mama je jedne devojčice i dečaka i supruga.

https://www.mojapraktika.com/kako-da/kako-zastititi-decu-na-internetu/?fbclid=IwAR1ZvvczwvvGFKh1hBu8S-8Zw4TAtFoUXh_BrZCGUqE0Q4Fcb2Wn4oDyutU

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here