Znakovi nasilja kod dece su povlačenje u sebe, loše ocene, gubitak prijatelja, glavobolje, bol u stomaku…
Boravak u školi mnogoj deci je veći stres nego što to zaista mislimo. Mnoga od njih svakodnevno prolaze kroz zadirkivanja svojih školskih prijatelja, a u mnogim slučajevima, izopštena deca postaju i prave žrtve nasilja.
Dr. David Daper, profesor socijalnog rada na Univerzitetu u Tenesiju smatra da treba odvojiti zadirkivanje i nasilje. Istaknuo je da je za adolescentne dečake zadirkivanje prolazno i važan deo prijateljstva. Ono može biti čak i grubo, pojasnio je, ali nije mu namera da povredi drugu osobu. S druge strane, zlostavljač namerava da ozledi svoju žrtvu i ima moć i sredstvo da to i učini.
– To čine popularnije ili fizički jače osobe koji za žrtvu uzimaju slabije osobe nad kojima su nadmoćni i koje se ne mogu odupreti – istakao je Daper. Dodao je da su deca koja se drukčije vide ili se ne uklapaju najčešće mete, a tu uključuje decu s invaliditetom, decu s prekomjernom težinom i pripadnike manjinama.
ŠTA JE SVE NASILNO PONAŠANJE:
Udaranje ili guranje
Davanje raznih porugnih imena ili širenje glasina
Maltretiranje na društvenim mrežama, ili mobilnim, odnosno, internetsko zlostavljanje
Isključivanje iz društva
Dr. Daper je rekao da se samo četvrtina zlostavljane dece poveri roditeljima ili drugoj odrasloj osobi dok sva ostala deca to zadržavaju za sebe. Razloga zašto se ne poveravaju je više, ali je pojasnio da je najčešći taj što misle misle da problem moraju da reše sami te da će njihovi roditelji samo pogoršati situaciju.
ZNAKOVI UPOZORENJA DA DETE TRPI NASILJE:
Neobjašnjene posekotine ili modrice
Nema prijatelja ili ih je malo
Dete ne želi da ide u školu ili se vozi autobusom s drugom decom
Ima često glavobolje ili bolove u stomaku
Traži često ili krade novac
Povlači se u sebe
Loše uči
Ako smatrate da vaše dete možda trpi nasilje iskoristite vreme obroka kako biste započeli temu. Pitajte ih uopštenu da li su ikada videli prijatelja koji trpi nasilje.
Ako kažu da, pitajte ih šta misle kako bi se tom prijatelju moglo pomoći. Iako bi mnogi, naročito očevi svojim sinovima savetovali da bi trebalo uzvratiti nasiljem, ne nudite takva rešenja.
Umesto toga, podstičite ih da savetuju prijatelju da kaže zlostavljaču da prestane ili da ode i da sve ispričaju starijoj osobi od poverenja.
Ali, kako znakove nasilja ne smete zanemariti i prepustiti da problem deca rešavaju sama, evo što možete da učiniei sami:
Skupite dokaze: Vodite evidenciju, datume, vreme, mesto i imena. Ako se nasilje događa putem interneta ili moblnog, brzo snimite.
Tražite od škole da nešto preduzme: Raspitajte se kakva su pravila i sankcije u školi za zlostavljače. Razgovarajte s direktorom, pedagogom, nastavnicima… Stvorite dramu među osobljem škole alli na način da se to ne sme dogoditi ni vašem ni drugoj deci.
Promenite raspored: Pratite dete u školu ili na kritične točke gde je izloženo nasilju.
Nemojte se suočiti s nasilnikom: Koliko god to želite, to je loša ideja koja se može obiti o glavu. Na kraju često roditelji koji žele zaštititi svoje dete od nasilnika budu proglašeni za nasilje.
Razmislite o prebacivanju u drugu školu: Iako je reč o radikalnijem potezu, ako stanujete u većem gradu gde ima više škola ovo je prilično dobar potez. Dete će imati novi početak, daleko od nasilnika. Ako promenite školu, recite novim učiteljima/nastavnicima pa čak i direktoru o prošlim problemima. Pitajte ih šta će oni učiniti kako se to ne bi ponovilo.
Pričajte o ovoj temi s decom: Bez obzira koliko dobro mislite da poznajete svoje dete i bez obzira koliko ste bliski, neće vam sve reći pa ih pokušajte i pre nastanka problema otvoriti da vam sve mogu priznati.
