Profesor Peter Heper pokušao je da objasni fatalnu zavisnost od sapunskih opera kod fetusa. On je pokušao da odgovori na pitanje da li muzička tema karakteristična za TV sapunice može da deluje kao svojevrsna droga i da stvori specifične zavisnike, odnosno da li preterano uživanje trudnice u takvim serijama može takvu zavisnost da prenese i na još nerođenu decu? Drugim rečima, kakav je mogući uticaj svakojakih Kasandri, Samanti, Esmeraldi, Rosalindi i sličnih TV likova na buduće generacije?

Profesor Heper je za prve simptrome zavisnosti čuo od majki koje su mu pričale da njihovo novorođenče sa izuzetnom pažnjom gleda baš njihovu omiljenu TV sapunicu. On je i sam utvrdio da neke od tih beba na početku prikazivanja emisije usvajaju ono što psiholozi kod novorođenčeta nazivaju – stanje mirne budnosti.

Odavno postoje dokazi da fetus registruje zvučne signale i memoriše ih. Poznato je, takođe, da ukoliko trudnica psihoprofilaktičke vežbe uoči porođaja radi uz muziku, ta ista melodija kasnije lako umiruje dete. Ipak, postavlja se pitanje može li se takva navika na muziku steći u normalnim i svakodnevnim okolnostima.