Vaspitačica Anita Pešić je u okviru upoznavanja okoline srednju uzrasnu grupu na svoj način povela u Egipat.
Evo kako je to uradila:
„Pojavila sam se kao Egipćanka sa kišobranom u ruci, ušla u sobu sa terase i pitala decu zasto nema kiše? Rečeno mi je da u Srbiji pada kiša svaki dan i ja sam došla da se rashladim, u pustinji je nepodnošljiva vrućina.
Pitala sam decu da li znaju šta je to pustinja i gde se nalazi?
Uz pomoć slika i knjiga dolazili smo do odgovora na ova pitanja.
Uočavali smo razlike između lutke Srpkinje u narodnoj nošnji i lutke Egipćanke, kao i razlike u bojama na zastavama Srbije i Egipta.
Odigrali smo Brankovo kolo koje već znamo a zatim smo plesali kao Egipćani.
Nakon toga, prolazili smo kroz improvizovani lavirint piramide koji nas je doveo do mačaka čuvara piramida, kao i do hijeroglifa.
Crtali smo hijeroglife, ocrtavajući pritom današnji svet i svakodnevicu.
Potom smo razgovarali o mumijama i videli kako izgleda sarkofag, pa smo onda belim trakama mumificirali ljudske figure na crnom papiru.
Deca su radila u grupama sve vreme, raspoređujući se sama kako žele.
Nakon toga, podigli smo uspavane kamile oko piramida na noge, praveći im iste od štipaljki.
Tu smo se našli zarobljeni jer je ispred nas bila velika reka Nil i u njoj brojne divlje životinje kao što su: zmija, krokodil, nilski konj…
Deca su prilazila, posmatrala, postavljala pitanja i otkrivala o kojim se životinjama radi. Skok po skok, lokvanj po lokvanj i prešli smo na drugu stranu reke gde smo pricali priču o malom Juju i zatim plesali uz pesmu „Bila mama Kukunka“. Ova pesma se veoma dopala deci te smo uz nju plesali više puta, kao i uz egipatsku muziku koju su tražili da slušaju i par dana posle.
Po zavrsetku putovanja kroz Egipat, deca su se po sopstvenom nahođenju raspodelila u grupe za stolom i pravila piramide od kocaka, čaša, slagalica geometrijskih oblika i trakica različite dužine. Menjali su materijal za rad i isprobavali se kao graditelji na različite načine.
Na kraju smo se zasladili čokoladicama od kakaa – tačnije od biljke kakaovac koja raste u Egiptu.
Ova avantura bila je više nego zanimljiva deci i pitali su već sutradan kada ćemo opet putovati u Egipat. Njihovi zadovoljni osmesi pričinjavaju mi neizmernu radost i pružaju motivaciju da sledeće putovanje koju ću pripremiti za njih bude još raznolikije i uzbudljivije.
