Здраво другари!
Да ли сте чули за Чика Кеку? То вам је морнар над морнарима, истраживач над истраживачима, љубитељ природе над љубитељима природе, то вам је човек над људима… То вам је онај чувени Панонски морнар без Панонског мора и Панонског брода који сада уместо да плови по том Панонском мору кога више нема, шета Панонским дном и истражује где му је нестало Панонско море.
Е, тај, баш тај Чика Кека, то сам вам ја.
Ех, какво је то било море, Панонско море! Море над морима… Међутим, ми Панонски морнари смо пловили и по другим морима и океанима. Толико пута смо обишли цео свет и толико пута обишли по пола света – да смо на тим својим дугим путовањима пловили ноћу а спавали дању, па пловили дању а спавали ноћу, па смо онда само пловили а нисмо спавали уопште…
Никада се није десило да смо само спавали а да нисмо пловили.
Током тих путовања сам свашта доживео. Сретао сам се са необичним и чудним људима, пределима, животињама, обичајима…
Управо хоћу да вам испричам своју једну од најзанимљивијих прича, једну авантуру над авантурама, причу над причама… То вам је тако невероватна прича у коју ја никада не бих поверовао да се мени није догодила, али сам сигуран да ћете ви мени веровати да се све стварно тако догодило како ћу вам ја испричати.
Мислим да не треба више да дужим већ је најбоље да почнем причу од почетка, јер ако бих почео од средине можда не би сте баш све најбоље разумели а ако бих почео да причам причу од краја ту не би било шта да се прича јер ту би био крај приче…
Међутим, имам један проблем… Заборавио сам како се та прича зове!
Знам да је прича дивна, занимљива и фантастична али не знам као се прича зове, а када не знам како се зове прича онда не могу да се сетим ни која је то прича! Хммм…
Стварно не знам шта сада да радим? Мада, знам шта треба да урадим овога тренутка. Другари, одох ја да погледам у бродски дневник па ћу се сетити како се зове та најбоља прича. Ја идем, а ви ме сачекајте.
Не идите никуда! Одмах се враћам!
