Кад растеш, расти до нечег лепог!
Ма шта то било, нек’ душом сија!
И кад си срећан, сети се неког,
ко, можда, има нејака крила…
Расте се у свако доба једнако.
Душосјај нагони на узлете!
Расте се посебно, одважно, јако
када се људи и других сете.
Расте се онда када постојиш
да туђе среће славиш и кројиш
и кад се радост у теби роди,
па туђе осмехе ко своје бројиш!
Само тако се расте. И тајна није.
Пусти да срце баш срце буде,
да се душосјај у њега слије.
По таквом срцу и бирај људе!
