Razlog zbog kojeg disciplinujemo našu decu: želimo da budu dobra deca.
Kada roditelji viču na svoju decu ili ih šalju u sobu, to nije zato da njihova deca pate. Mi nismo neke babaroge pune mržnje koje žele da istrebe zabavu gde god je nađemo. Mi pokušavamo da pomognemo našoj deci da razumeju da njihovo ponašanje utiče na druge ljude. Želimo da budu bolji ljudi.
Ali postoji razlika između odgajanja deteta koje se boji da upadne u nevolju i deteta koje razume razliku između dobra i zla. Kada naša deca odrastu, mi nećemo uvek biti u blizini. Ako želimo da donose dobre odluke kad nas nema u blizini, ona moraju biti podstaknuta s nečim jačem od straha da će upasti u nevolju.
NEMOJ SE OSLANJATI NA STRAH
Za većinu nas, vikanje je jedini način koji znamo, naposletku, to manje-više «pali». Kada vičeš na dete svaki put kad uradi nešto što ti ne želiš, njihovo se ponašanje menja. Ta deca će zapamtiti sve što te ljuti, te će se potruditi da ih ne uhvatiš dok to rade.
Nešto se dogodi, ipak, u glavama tvoje dece kada pokušaš da ih uplašiš da budu dobri. Ona prestanu da primećuju kako utiču na druge ljude i umesto tog, se usredsređuju na posledice. Biti dobar postaje nešto što rade da izbegnu nevolje, a ne nešto što oni odlučuju da urade.
Moguće je da budu dobra dok si s njima, ali to neće trajati. Čim okreneš leđa, to dobro ponašanje prestane.
DOPUSTI DECI DA BIRAJU
Deca nisu zla. Čak su i bebe u mogućnosti da naprave dobro. Istraživanja su pronašla da će bebe od 14 meseci pokušati da pomognu ljudima kojima treba pomoć. Postoji prirodna dobrota u svakoj osobi, od samog rođenja. Mi smo društvene životinje. Želimo da se međusobno pomažemo.
Jedan od boljih načina da se ubije prirodna dobrota su sama deca. Deca zapravo imaju više šanse da će pomoći nekome, ako to naprave dobrovoljno. Eksperimenti s decom nam predlažu da, ako su deca prisiljena da urade nešto dobro, napraviće samo minimum, ali ako im dopustiš da biraju da li hoće ili neće, napraviće što je više moguće da pomognu.
Štaviše, nastaviće to da rade. Djeca koja su prisiljena na dobrovoljan rad to rade samo kada moraju, ali deca koja to sama odluče će tako i nastaviti. Pomaganje postaje njihov celi život. Zapravo, što više roditelji nagrađuju svoju decu, manja je šansa da deca budu darežljiva.
NAUČI DECU KAKO DA UPRAVLJAJU SVOJIM OSEĆAJIMA
Sećaš se kada sam rekao da su deca prirodno dobra? Sećaš se kada si kotrljao očima i rekao, «Moje dete nije takvo?» Nisi u krivu, samo zato što su deca u mogućnosti da budu dobra ne znači da će uvek biti dobra. Ali postoje razlozi za to, i jedan od najvećih su osećaji.
Deca se naljute. Imaju nagone. Imaju potrebe. Kada su ljudi osećajni, ne bitno koliko stari, počinju raditi drugačije odluke.
To je jedan od najvećih izazova kada si čovek, upravljanje osećajima. Mi smo puni osećaja koji nam govore da radimo štetne stvari i mi moramo naučiti kako im se odupreti. To je bitan deo na putu da budemo dobri.
RAZGOVARAJTE SA DECOM
Ako želiš da ti se deca snalaze u različitim situacijama bez tvoje pomoći, moraju znati da razmišljaju, a za to je potrebna vežba.
Zato moramo objasniti deci šta je dobro, a šta nije. Spomeni neku etičku situaciju, kao: “Ako vidiš da neko nekoga maltretira, šta bi uradio?” i dopusti deci da učestvuju. Poslušaj njihovo mišljenje, podeli svoja mišljenja, i pomozi im da vežbaju kako biti dobar.
To je nešto što možeš ubaciti u bilo koji deo dana. Možeš to raditi kada pričate priče ili napraviti igru o tome, ali je posebno korisno kada se deca loše ponašaju.
Kada deca urade nešto loše, nemoj ih kazniti, pitaj ih: “Šta bi mogao da uradiš drugačije sledeći put?”. Pretvori taj loš trenutak u priliku da nešto nauče i tako će znati kako postati bolji ljudi.
BUDI DOBAR PRIMER
Na kraju je, ipak, najvažnije biti dobar primer. Deca oponašaju svoje roditelje, to je jednostavno tako. Kako god ih odgojiš, ona će postati poprilično slična tebi.
Ako kažeš svojoj deci da urade šta kažeš, a ne i ono šta radiš, tvoja deca će videti da postoji razlika između pravila koje kažeš i načina na koji živiš. Upravo to će ih naučiti da rade isto tako, naučiće da mogu napraviti svoja pravila kojih se ne moraju pridržavati.
Međutim, kada poštujemo naša pravila, deca nas neće samo oponašati, postaće bolji u upravljanju svojih nagona. Kada deca znaju da mogu da veruju svojim roditeljima, to utiče na način na koji ona vide svet i njima postaje puno lakše da odrastu u poštenu osobu.
Izvor članka:
https://www.mother.ly/child/raise-good-person-instead-one-just-afraid-bad
