Како је лепо знати читати!
Не треба мами досађивати,
не треба баку питати:
„Хоћеш ли ми, бако, ово прочитати?“
Не треба молити сестрицу:
„Прочитај ми још једну страницу!“
Не треба молити,
не треба питати,
него узети и прочитати!
ВАЛЕНТИН БЕРЕСТОВ је рођен 1. априла 1928. у граду Мешчовск, Калушка област, у учитељској породици. Вероватно је зато и научио да чита са 4 године, што је за оно време било врло рано.
И поезију је почео да пише као дете.
Рат је затекао попродицу Берестов у истом граду. Затим је уследила евакуација и Валентин и његови родитељи су завршили у Ташкенту. Имао је 14 година.
Године 1944. породица Берестов се преселила у Московску регију. Валентин Берестов дипломирао је на Историју на факултету Московског државног универзитета, а потом и на Етнографском институту. Године 1946., док је још био студент, Берестов је први пут отишао на археолошка ископавања (Новгород, Хорезм). Његове прве објаве песама за одрасле у часопису „Yуност“ су биле посвећене овој егзотичној професији.
Прве радове објавио је у часопису „Смена“, 1946. Прва збирка поезије “Одлазак” и прва књига за децу предшколског узураста “О ауту” су објављене 1957. године. Потом су се читатаоци упознали са збиркама песама за децу и бајки „Срећно лето“, „Слике у локвама“, „Осмех“ и друге.
На крају живота је написао књигу “Дјетињство у малом граду”.
Прочитајте и причу „ЧОКОЛАДА“ – Станоје Макрагић
