Vaspitačica i deca su se igrali u pesku. U jednom trenutku jedan dečak upita:
– Vaspitačice, kako se čuva ljubav?
Vaspitačica ga pogleda i odgovori:
– Zgrabi malo peska i stisni u šaku.
Dečak stisne šaku i što je više stiskao, to je više peska curilo iz nje.
– Ali, vaspitačice, pesak mi beži!
– Znam, ali sad potpuno otvori šaku.
Dečak je posluša, ali u tom času dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
– Ni ovako ne uspevam da zadržim pesak.
Na to vaspitačica, sa smeškom na licu, reče:
– Sada uzmi opet malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike, dovoljno zatvoren da ga zaštitiš, a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Dečak učini kako mu je rečeno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra, a i slobodan da ne klizi kroz prste.
– Eto kako se čuva ljubav.