Rečeno nam je da dobro roditeljstvo znači da naša deca slušaju kad im kažemo „ne“. Dobro roditeljstvo takođe znači da prepoznajemo svoje nesavršenosti kao roditelja i radimo na tome da ih promenimo.
Ipak, koliko god se trudili da budemo dosledni kad kažemo „ne“, svima se nekad dogodi da popustimo nakon nekoliko molbi. Kad reč „da“ izađe iz naših usta, žalimo zbog toga, a dotad je već prekasno.
„PA, DOBRO, SAMO OVAJ PUT. NE PITAJ ME VIŠE.“
Poznato? Zapravo je smešno što smo zapanjeni i zbunjeni kako deca uspešno naše „ne“ pretvaraju u „da“, ali postaje nam s vremenom jasno da je razlog taj što im ostavljamo utisak da naše „ne“ ne treba shvatati ozbiljno.
Naime, svi roditelji, a posebno oni koji imaju i svoje poslove, nemaju snage ni strpljenja da se raspravljaju s decom svaki put i na kraju popuste. Tad se postavlja pitanje: kako naterati našu decu da prihvate naš odgovor prvi put?
„NE. OVO NIJE OTVORENO ZA RASPRAVU.“
Često zaboravljamo da smo mi roditelji i da je naša primarna odgovornost donošenje odluka. Naravno da dopuštamo svojoj deci da donose neke svoje odluke, ali i to je naša odluka. Ako ne preuzmemo kontrolu, kako onda uopštee možemo da tražimo išta drugačije od naše dece?
Kada vaše dete postavi pitanje na koje niste spremni da odgovorite, jednostavno mu odgovorite da ćete o svemu razmisliti i da ćete mu dati do znanja kad mu budete mogli dati odgovor. Ako vas dete proganja kontinuiranim spominjanjem, dajte mu jedno upozorenje – direktno, ozbiljno upozorenje koje će uspeti prvi put: „Ako me nastavite pitati pre nego što vam dam odgovor, onda ću reći „ne“ odmah sad.“
Ako se ne pridržava ove odluke, budite dosledni i sprovedite u delo ono što ste rekli. Moglo bi biti teško, ali ako uspete da održite svoje reči, već u idućoj situaciji mogli biste se iznenaditi promenom u ponašanju i reakciji vašeg deteta. Ako je ipak nešto jačeg karaktera, nastavite da budete dosledni dok vas ne shvati ozbiljno.
Ako vam dete postavi pitanje i odlučite da kažete „ne“, pogledajte ga u oči i govorite odlučno, ali nežno. Nakon toga, ne morate obašnjavati svoju odluku, ali ako to odlučite, pripazite. Ostavljate prostor za raspravu kada više puta obrazložite svoju odluku.
Dete bi vam moglo da pokuša da argumentuje da je ono u pravu, a da vi niste. Slušajte ga pažljivo, zagrlite ga i dajte do znanja da čujete šta govori, ali vaš odgovor je „ne“ i da više neće biti razgovora.
Ako nakon toga trebate da odete kako biste izbegli daljnje sukobe, onda idite. Ako je uporno u pokušaju rasprave o situaciji, ignorišite. Biće izazovno, ali ako ostanete čvrsti u svojim rečima, one će postati konačne.
Uostalom, kazna ne deluje na disciplinovanje vašeg deteta. Komunikacija odrađuje taj posao, piše “Working Mom”.
