Прве класичне ауторске загонетке у Србији су настале 1820. У Бечу их је објавио просветитељ, новинар, публициста и дипломата Димитрије Давидовић у првом српском алманаху «Забавник» у издању за 1820. Радило се о 22 шараде и логогрифа непознатог аутора.
Све до тада постојало је само богато и садржајно народно усмено загонетачко стваралаштво, а део тог народног стваралаштва први је објавио Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику 1818.
У народном црквеном календару постоји Загонетна седмица, која пада почетком године, између Месних и Белих поклада. Цела ова седмица је у знаку дружења и весеља и представљала је најведрију седмицу у години. У неким нашим крајевима постојало је веровање да се, уколико се у току ове седмице не би смислила и поставила нека загонетка, у тој години ниједан посао неће ваљано и успешно обавити. Због тога је ова седмица и одређена за надмудривања и исказивања маштовитости и надмоћи, чиме се оплемењивао и развијао дух и ум.
Загонетна субота пада непосредно пред Загонетну седмицу, односно два дана пре почетка седмодневног Васкршњег поста. Будући да је Васкрс покретни празник, Загонетна субота се помера и пада у различите датуме од 14. фебруара до 20. марта.
ЗАБРАЊЕНЕ КЊИГЕ И ТЕКСТОВИ СЕМ ЗА ДЕЦУ И ОДРАСЛЕ
Like this:
Like Loading...
Related
