Leto je idealno vreme za učenje plivanja, ali roditelji se često pitaju je li njihovo dete spremno i koji preduslovi treba da budu zadovoljeni da se počne s učenjem konkretne tehnike plivanja?
Kao što znamo, bebe se rađaju iz vode, ne plaše se vode, često u njoj uživaju i instinktivno znaju zaroniti i izroniti. Kako dete raste, može se razviti strah od vode pa učenje plivanja zapravo počinje eliminisanjem tog straha.
U grubo, pre učenja plivanja dete bi trebalo da savlada zaronjavanje lica u vodu, a da se ne zagrcne, da ima razvijenu grubu motoriku i oseća se generalno prijatno u vodi, odnosno da nema panični strah od vode. Isto tako, dete bi trebalo da bude dovoljno zrelo da može percipirati, verbalizovati i pokazati opasnost koju eventualno oseća u vodi.
Učenje plivanja s profesionalcima u školi plivanja
Američka akademija pedijatara čije smernice slede pedijatri u svim razvijenim zemljama, preporučuje da se s učenjem plivanja ne počinje pre navršene 4. godine. Smatra se da su tada mališani razvojno i emocionalno spremni da uče konkretne lekcije iz plivanja.
Ipak, konkretna odluka je na roditelju jer on najbolje poznaje svoje dete. Ako je dete motorički aktivno i spremno, ako sluša i ponavlja naredbe i uputstva, nema nikakav ili mali strah od vode, samo traži da ga nauči nove veštine u vodi i razume potencijalne opasnosti, može se pokušati s učenjem plivanja.
Šta možete sami da naučite dete pre 5. godine, odnosno pre samog učenja plivanja?
Ono što roditelji mogu raditi s decom do 5. godine je provoditi vreme u savladavanju osnova u bazenu ili na moru. Konkretno, u zajedničkom kupanju u bazenu ili na moru, manjoj deci možete pokazati sledeće:
– Da je boravak u vodi jako zabavan i da je se ne trebamo bojati, ali da trebamo slušati sami sebe i ne ići u duboku vodu ako osećamo strah, da se ne odvajamo od odrasle osobe i ivice bazena, da moramo reći ako nam je voda prehladna ili smeta za kožu i slično. Sve te razgovore o vodi i poštovanju koji trebamo prema njoj imati u bezbednosnom smislu, možete voditi s detetom dok se kupate i uživate u igranju.
– Podstaknuti dete da “roni”. Počnite tako da dete stabilno stoji na tlu u mirnoj vodi do njegovog pojasa. Potom neka sebi začepi nosić i samo lagano prisloni lice ispod površine vode. Sledeći korak biće da čučne i zaroni celu glavicu ispod površine vode, samo na sekundu. Kasnije će to biti dve sekunde, pa tri, sve dok ne skupi hrabrost za nešto više. Kako dete raste podstičite ga da potapa glavicu i “roni” sve duže, dublje i hrabrije, odnosno da sam odredi ritam napretka. Poenta je da se ne boji osećaja potopljenosti na licu, odnosno glavici.
– Vežbati s detetom plutanje na površini. Uhvatite ga ispod trupa, pa ispod leđa, i podstičite da maše ručicama i nožicama i da mirno leži na vodi dok ga vi držite. Dete će dobiti osećaj plutanja tela na površini i savladati osnovni položaj za učenje plivanja.
– Prskajte se u vodi je dobro kako bi se dete naviklo na istovremeno obavljanje barem dve radnje. Dok ga priskate dete odoleva vodi na svom licu i telu koja dolazi iz svih smerova, a istovremeno ono mora obavljati još jednu aktivnost – prskati vas.
Mišići, prsluci i pojasevi – da ili ne?
Neki smatraju da nije deci dobro stavljati pomoćne rekvizite s kojima će zbog vazduha koji ih drži na površini dobiti pogrešan ili lažni osećaj vode, dubine i sigurnosti. Kad ostanu bez njih, deca ne znaju št ada rade i da se oslone na sopstvene veštine plutanja, ronjenja, mahanja ručicama.
Roditelji mišiće i šlaufe deci stavljaju da se sami osećaju sigurnije, ali pitanje je koliko su sigurni s obzirom na to da se oni mogu probušiti, izduvati, skliznuti s deteta…
Mnogi smatraju da je bolje biti prisutan i iskustvo s vodom učiniti što “prirodnijim”, odnosno biti uz dete i učiti ga nove veštine kroz zabavu.
Ipak, odluka je na roditeljima i oni koji se odluče na pomoćne rekvizite neka ih detetu stavljaju kada tako osećaju da trebaju, ali u kombinaciji s vremenom provedenim u vodi bez ikakvih rekvizita i pomoći “vazduha”.
