Ručak je išao u usta, ne na fejs. Kugla sladoleda nije bila 100 dinara. Bila je dinar, eventualno dva i niko nam nije govorio da je ukus čista hemija. Paradajz je imao ukus kao paradajz. Jagode kao jagode. Voda nije imala ukuse. I svi smo je pili iz česme i ostali živi. Toalet papir nije dolazio u 17 aroma.
Kad si bio nemirno, dekoncentrisano dete, to je bio znak da si dete. Imali smo razbijena kolena. Tinejdžeri su izgledali kao tinejdžeri. Danas su srednjoškolke kao 40-godišnjakinje koje se jako dobro drže.
Nije se kasnilo na dogovore jer se znalo šta znači pola sata i da ne možeš da javiš da kasniš. Pisala su se pisma. Slale su se razglednice. Zvali smo se na fiksne telefon i jedva smo čekali da zazvoni. Danas su svi fiksirani za moblni. Kad ti tetka na blagajni nije imala kusur, dobio bih žvaku bazuka ili babl-dabl.
Imali smo eurokrem u šoljici i mazali smo ga na najobičniji beli hleb. Niko nije bio alergičan na gluten.
Na rođendanima smo bili zalepljeni za društvene igre, ne za društvene mreže. Pokloni su bili leksikoni i spomenari. U razredu si bio faca kad bi ti se u leksikon upisala gomila ljudi. Danas si faca ako imaš i-phone.
U školi smo se bojali učiteljice. Danas se učiteljice boje roditelja. Pesme su se slušale na “walkman”-u, od početka do kraja. U kasetofonu je uvek bila spremna kaseta ako na radiju bude stvar koju čekaš da snimiš. Uvek bi je uhvatio tako da fali prvi deo.
Filmovi su se iznajmljivali u videoteci tek kasnije. Televizori su bili mali i imali su groznu sliku I dva programa ali kad se gledao film, gledao se film. Danas propustiš pola filma, jer na fejsbuku ljudima daješ do znanja da gledaš film.
Fotkalo se samo kad je bitno – 12, 24 ili 36 fotki po filmu, zavisi koliko para imaš kad kupuješ film. Nije bilo „daj da vidim kako sam ispala“, to ćeš saznati kad se film razvije. Tu i tamo bi se „osvetlio“ i sve bi otišlo u…. ali zato smo cenili svaku sliku koja je uspela. Manje smo slikali situacije, više smo ih živeli!
Zvalo se s govornice, ako ništa drugo, samo da čuješ kako neko ko ti se sviđa s druge strane kaže „halo“ pa poklopiš. Brojevi su se znali napamet.
U bioskopu se nismo čekirali da svi prijatelji vide da smo u bioskopu – svi prijatelji su bili s nama. Platno je bilo manje, stolice su bile neudobnije, ali reklame nisu trajale17 sati.
Imali smo manje, ali smo od tog manje napravili više. Bilo je lepše – jagode su bile od jagoda, sladoledi od neba i detinjstva od detinjastih stvari.
Obrađen tekst sa interneta
