Mnogi roditelji su doživeli da im deca kažu da ih mrze, no čuti „mrzim te“ iz usta svoga deteta uvek je šokantno i uznemirujuće iskustvo.
‘Kad takva poruka dođe od vašeg mališana s kojim imate odnos zasnovan na ljubavi, morate znati da je dečije ‘mrzim te’ normalan deo njegovog emocionalnog i psihološkog razvoja’, upozorava Noel McDermot, poznati američki psihoterapeut.
Dodaje kako svojom reakcijom na „mrzim te“ roditelji pokazuju detetu kako ono može upravljati teškim emocijama.
‘Ako ih uspemo naučiti da mogu nekoga ‘mrziti’, a da ga u isto vreme nastave voleti, učimo ih neke vrlo zdrave lekcije’, rekao je McDermot.
Ipak, večno je pitanje šta reći detetu kad se nađete u toj situaciji i kako ispravno reagovati. Evo nekoliko saveta:
- NE PANIČITE!
‘Za početak, nemojte paničiti. Nije isto kad vam ‘mrzim te’ kaže dete u uzrastu od 4 do 10 godina i kad vam to isto kaže vaš partner’, kaže klinički psiholog Džon Majer.
‘Dete’, dodaje Majer, ‘pokušava da iskoristi frazu nabijenu emocijama kako bi vam pokazalo da je ljuto na vas ili da je frustrirano. Izgovarajući ‘mrzim te’ deca najčešće pokušavaju da izazovu reakciju roditelja ili pokušavaju da tako dobiju ono što žele’.
‘I nešto starija deca još uvek uče kako da izraze frustraciju na zdrav i produktivan način, baš kao što bebe i mala deca plaču ili bacaju hranu kada ne znaju kako da kažu da im se nešto ne sviđa. Pokušajte da dečije ‘mrzim te’ ne shvatite lično i odolite porivu da na njega ne reagujete brzopleto i naglo’, rekao je.
Klinička psihologinja Nuanprang Snitban roditeljima sugeriše da se u takvim situacijama prisete nekih dobrih saveta o tome kako se nositi s problemima.
‘Duboko dišite i razmišljajte o nekim zajedničkim lepim i zabavnim trenucima. Pomaže i da gledate neke zajedničke fotografije. Prisetite se ove strategije pre nego što sednete s detetom i porazgovarate s njim o stvarnom problemu koji stoji iza fraze ‘mrzim te”, rekla je.
- OTKRIJE ŠTO SE KRIJE IZA ‘MRZIM TE’!
‘Fraza ‘mrzim te’ nezreo je i nerazvijen način izražavanja onoga kako se vaše dete oseća u tom trenu’, objasnio je Majer. Dodao je kako je važno znati da mala deca pojam mržnje ne razumeju ni na kognitivnom nivou.
‘Tu su reč najčešće negde pokupili’, rekao je.
Kad deca kažu ‘mrzim te’, obično iza toga stoje frustracija, razočaranje ili gubitak kontrole. Često je razlog taj da se dete oseća uznemireno jer mu je roditelj uskratio nešto što je želelo. Takođe, dete može biti gladno ili umorno, zbog čega se povećava intenzitet njegovih osećaja.
‘To je samo izraz trenutnog osećaja, a ne opis detetovih stvarnih osećaja prema vama’, upozorila je klinički psiholog Robin Gudman.
Prema njenim rečima, dečije ‘mrzim te’ najčešće je šifra za ‘Ljut/a sam!’, ‘Ne volim da se ovako osećam!’, ‘Mrzim ovu situaciju!’, ‘Ne razumeš me!’, ‘Ne slušaš me!’, ili vam dete jednostavno želi da poruči: ‘Ne mogu da se u ovom trenutku nosim s tako jakim osećajima na bolji način.’
U takvim je situacijama, savetuje Gudman, najbolje je reagovati što je moguće smirenije i neutralnije, a detetu dati do znanja da je pogrešilo, no u isto vreme mu trebate pokazati da ste vi odrasla osoba koju treba da sluša i pošuje, kao i da od vas uvek može da očekuje ljubav. Možete reći: ‘Trenutno mi se ne sviđa tvoje ponašanje, ali svejedno te volim.’
- BUDITE ‘OGLEDALO’!
‘Roditelji bi uvek trebali da imaju na umu da su oni deci uzor, svojevrsno ‘ogledalo’ za njihovo ponašanje’, rekao je Kraig A. Knipenberg, terapeut i autor knjige ‘Wired and Connected: Brain-Based Solutions To Ensure Your Child’s Social and Emotional Success.’
Roditeljima savetuje da koriste rečenice tipa: ‘Znam da se trenutno osećaš frustrirano zbog…’ ili: ‘Ne moraju ti se sviđati sve moje odluke, ali moj je posao da te odgajam na način koji ja smatram najboljim.’
‘Recite im da razumete zašto su uzrujani. Ako mislite da znate šta je razlog, pokažite svoje razumevanje i empatiju’, savetovala je klinički psiholog Robin Gudman koja predlaže da u takvim situacijama jednostavno kažete: ‘Razumem da si hteo/htela da ideš s prijateljima i da si ljut/ljuta što se to nije ostvarilo’ ili ‘Znam da si ljut/ljuta zbog toga što sam rekao/la da ne možeš da se družiš s prijateljima preko vikenda jer idemo u posetu baki i dedi.’ Možete reći i: ‘Znam da si imao/imala težak dan i da se zbog toga osećaš još loše.’
- UZMITE MALO VREMENA DOK SE OBOJE NE ‘OHLADITE’!
Kad vas dete uzruja, dobro je uzeti pauzu dok se oboje ne ‘ohladite’. Imajte na umu da s odmakom o problemu možete kvalitetnije razgovarati i bolje slušati šta vam deca žele reći.
‘Roditelj bi mogao reći: ‘Vidim da si jako ljut/ljuta na mene. Želim da razumem zašto. Razgovarajmo opet o tome kada oboje budemo bolje volje”, savetovala je Snitban i dodala: ‘Ove su rečenice važne jer time ne samo što potvrđujete njihove osećaje nego im priznajete da i vama treba vremena da procesuirate svoje osećaje.’
Psihoterapeut McDermot smatra, pak, kako takva pauza nije uvek potrebna.
‘Možda ne treba ništa da procesuirate. Dovoljno je da detetu date do znanja da je pogrešilo i potom više ne otvarate tu temu. Zapravo je pustiti stvari da se smire i zaborave korisna veština. Često je najcenjenija veština roditeljstva naučiti šta treba zanemariti’, tvrdi McDermot.
- NEKA VAŠ ODGOVOR BUDE PRILAGOĐEN DETETOVOM UZRASTU!
Prilagodite svoj odgovor na dečje ‘mrzim te’ uzrastu deteta i njegovim kognitivnim sposobnostima. Ako imate posla s malim detetom koje ne voli da čuje reč ‘ne’, Gudman savetuje da ga ignorišete umesto da se s njim upustite u raspravu.
‘Ako su u pitanju deca školskog uzrasta, nikako ih nemojte oponašati ili im se izrugivati. Na dečije ‘mrzim te’ nikad nemojte odgovoriti ‘I ja tebe mrzim’ ili koristiti neke druge ružne reči. Najbolje je ne ulaziti s detetom u raspravu, pogotovo nije poželjno da reagujete tako da dete pomisli da je ono pobedilo i da će biti po njegovom jer vas je povredilo’, rekla je Gudman.
I kad se radi o tinejdžerima, ‘mrzim te’ nikad ne shvatajte lično i ne upuštajte se u prepirke, posebno ako je razlog tome zašto vas ‘mrze’, to što im ne želite da kupiti iPhone.
‘Takođe, pazite da se ne ‘upecate’ na mamac njihovih argumenata poput ‘nikad’ i ‘uvek’. Recimo, kad vam kažu: ‘Nikad mi ne daš…”, istakla je Gudman te dodala kako se tu više radi o njihovom utisku nego o realnosti.
‘Ne zamarajte se rečenicama tipa ‘Sva deca u mom razredu imaju…’ Uvek poslušajte što vam imaju da kažu, ali im i objasnite svoje stavove, bez obzira na to što im se vaša odluka i dalje neće sviđati’, rekla je.
- OBJASNITE IM DA JE TO UVREDLJIVO!
‘Kad kažemo da treba da prihvatite osećaje svog deteta, to ne znači da se morate složiti s načinom na koji su ih izrazili’, upozorila je Gudman koja predlaže da u takvim situacijama detetu kažete: ‘Te me reči bole. Znam da si uzrujan/uzrujana, ali ima i drugih načina kako nekome možeš reći da si ljut/ljuta.’
Knipenberg savetuje da detetu objasnite te druge načine izražavanja osećaja i da ih svaki put kada se trude da se bolje nose s frustracijom, nagradite nekom sitnicom.
‘Roditelji bi morali da shvate da su oni deci uzor te bi trebali da paze da ne govore ružno o drugima ili da se ponašaju na isti način kada se osećaju frustrirano’, dodao je i upozorio kako to uključuje negovorenje loših stvari i o sebi.
- RASPRAVITE STVARNI PROBLEM ZBOG KOJEG SU LJUTI!
Ovakav je ispad često manifestacija nečeg drugog što muči vaše dete ispod površine pa bi moglo biti korisno razgovarati o stvarnim problemima koji ih muče.
‘Razgovarajte s detetom o situaciji koja je podstakla ovakvu reakciju’, preporučila je Gudman i dodala: ‘Razgovarajte s njima i o drugim osećajima osim ljutnje, kao i o situaciji koja je dovela do ispada. Pogledajte sve strane situacije. Razumevanje uzroka može vam pomoći da razgovorom razrešite situaciju, a kako biste sprečili da se ona ponovi. Razgovor o tome kako su se deca osećala kad su vam rekla da vas mrze, može dovesti do rasprave o načinima kako se bolje nositi s neugodnim osećajima.’
Roditeljima mlađe dece stručnjaci savetuju da ispitaju gde su čuli frazu ‘mrzim te’ i od koga. Ako je ovakvo ponašanje deo novog obrasca ponašanja, pokušajte da utvrdite je li problem u školi ili kod prijatelja i je li možda vašem detetu potrebna i stručna pomoć.
‘Kada pokušavate otkriti postoji li problem, najbolje je tražiti obrasce ponašanja, a ne jednokratne događaje’, upozorio je McDermot.
Dodao je kako svi možemo imati svoju ‘žutu minutu’, ali ako je takvo ponašanje učestalo, ono je znak da postoje i drugi problemi.
- DAJTE IM DO ZNANJA DA IH VOLITE!
‘Deca ne mrze svoje roditelje’, rezolutna je psiholog Nuanprang Snitban. ‘Možda im se’, dodaje, ‘ne sviđa vaše ponašanje prema njima, ali zaista je retko da deca stvarno ne vole svoje roditelje i da ne žele da imaju nikakve veze s njima. Čak i deca prema kojima se roditelji nisu lepo ponašali, i dalje traže njihovu ljubav i prihvatanje.’
Imajući ovo na umu, pokušajte da ne kaznite svoje dete zbog ispada jer se ono verovatno oseća dovoljno krivim što je izreklo nešto uvredljivo. Kazna i vaša ljutnja mogu samo pogoršati situaciju i narušiti komunikaciju.
‘Nakon što se detetove emocije smire, zagrlite ga i dajte mu do znanja da ga volite’, savetovao je Majer.
‘Ovo je presudno kako bi se deci pomoglo da se ne osećaju povređeno i da vrate samopoštovanje. Nisu loše osobe zato što su vam rekli da vas mrze, samo su pogrešili. A ovo je trenutak koji trebate iskoristiti da ih nečemu i naučite’, zaključio je.
Tekst: Ivana Kalogjera