Majkl Silvester Gardencio Stalone, američki glumac, reditelj i scenarista је rođen 6. jula 1946. godine u Njujorku.
Njegov otac Frančesko je bio frizer, kozmetičar, pisac i ljubitelj pola. Rođen je u Italiji, a tridesetih godina dvadesetog veka je emigrirao u Sjedinjene Američke Države. Majka Žaklin „Džeki“ je astrolog, bivša igračica i promoterka ženskog rvanja. Stalone ima i mlađeg brata Frenka koji se bavi glumom i muzikom. Džeki je imala komplikacije tokom porođaja koje su prouzrokovale paralizu u delovima Staloneovog lica. Kasnije je radio vežbe kako bi povratio pokretljivost mišićima, ali to je postao njegov zaštitni znak.
Kada je imao četiri godine, zbog ravnih tabana je počeo da ide u školu plesa koju je držala njegova majka. Pedesetih godina porodica se preselila u Vašington gde je Staloneov otac otvorio školu lepote, a majka žensku teretanu pod nazivom Barbela’s. Kada je imao devet godina, roditelji su se razveli.
Prvo je živeo u hraniteljskim porodicama, a zatim sa majkom i njenim drugim mužem u Filadelfiji.
Bio je veoma nestašan dečak i izbačen je iz 14 škola. Upisao je specijalnu srednju školu u koju su išli problematični đaci.
Nakon toga je upisao koledž u Švajcarskoj gde je studirao dramu. Školovanje je nastavio na Univerzitetu u Majamiju, ali ga je napustio pre nego što je stekao diplomu i otišao je u Njujork da se bavi glumom. 1970. godine je ostvario prvu glavnu ulogu u pornografskom filmu„Žurka kod Kiti i pastuva“. Za dva dana snimanja je zaradio honorar od200 dolara. Kasnije je objasnio da je uradio film iz očaja jer je bio izbačen iz stana.
Tri nedelje je spavao na autobuskoj stanici u Njujorku i tuširao se na gradskom bazenu. Film je pušten nekoliko godina kasnije pod nazivom „Italian Stallion“ sa ciljem da zaradi na Staloneovoj novostečenoj slavi.
- godine je bio u veoma teškom materijalnom stanju i nije mogao sebi i svom psu da kupi hranu.Zbog toga je psa prodao za 25 dolara i plačući je napustio prodavnicu. Posle dve nedelje je gledao borbu između Muhameda Alija i Čaka Vepnera.
Anonimni bokser je pobedio tehničkim nokautom u 15. rundi nakon čega je Stalone otišao kući i narednih 3 dana i 20 sati je pisao scenario za „Rocky“-ja. Stalone je pokušao da proda scenario za 125.000 dolara, ali je imao jedan uslov, a to je da on bude Roki. Mnogi su ga odbili jer su želili da glavni glumac bude neko ko je velika zvezda. Rekli su mu da priča i izgleda smešno, ali on nije odustao. Irvin Vinkler i Robert Čartof su bili zainteresovani i ponudili su mu 225.000 dolara za prava. Njihova ideja je bila da glavnu ulogu tumači Robert Redford ili Bart Rejnolds. Iako su bili spremni da daju još 100.000 dolara, Stalone ih je odbio. Posle nekog vremena, studio je pristao na njegove uslove i platili su mu 35.000 dolara za scenario. Stalone je prvo otišao kod čoveka kome je prodao psa i otkupio ga je za 15.000 dolara. U film je ukupno uloženo milion dolara, a zaradio je 225 miliona dolara. „Rocky“ je nominovan za 10 Oskara, a Stalone za najboljeg glavnog glumca i najbolji originalni scenario. Osvojio je tri Oskara: za najbolji film, najbolju režiju i najbolju montažu. Čak je uvršten u američki Nacionalni filmski registar kao jedan od najboljih filmova svih vremena.
- godine Stalone je odbio da glumi u filmu „Coming home“, a glumac koji ga je zamenio, Džon Vojt, je za ovu ulogu dobio Oskara. Nakon toga je glumio u filmovima koji nisu doživeli velike uspehe.
- godine je napisao scenario i režirao je film „Rocky II“. 1982. godine je snimio „First blood“, prvi u nizu serijala filmova o Rambu, i treći nastavak „Rocky“-ja.
Na taj način je postao jedan od najuspešnijih i najplaćenijih glumaca u Holivudu. 1984. godine mu je u filmu „Rhinestone“ partnerka bila Doli Parton sa kojom je snimio ploču na kojoj se nalaze pesme iz ovog ostvarenja. U junu je dobio svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu. 1988. godine je odbio glavnu ulogu Džona Mek Kejna u akcijskom trileru „Umri muški“ koji je proslavio Brusa Vilisa.
Takođe nije želeo da glumi u filmovima: „Niske strasti i „Zgodna žena“.
- godine mu je uručena počasna nagrada Cezar zaživotno delo.
- godine jeobjavio svoju prvu knjigu čija je tema postizanje idealne telesne težine i gubitak viška kilograma.
- godine je dobio Zlatni globus za najbolju sporednu ulogu u filmu „Creed“. U karijeri je sarađivao sa velikim zvezdama kao što su: Antonio Banderas, Mel Gibson, Harison Ford, Robert De Niro, Miki Rurk , Žan Klod Van Dam, Čak Noris, itd.
PRIVATNI ŽIVOT
Njegova prva supruga je Saša Čak koju je oženio 28. decembra 1974. godine. Naredne godine su dobili sina Sejdža koji je preminuo od srčane bolesti u 36-oj godini. Sejdž je imao epizodne uloge u očevim filmovima: „Rocky V“ i „Daylight“ i želeo je da se ostvari kao glumac. Staloneu je ovo veoma teško palo i krivio je sebe što nije dovoljno vremena provodio sa sinom. 1979. godine se rodio Serž kome je, u ranom uzrastu, dijagnostifikovan autizam. Par se razveo 14. februara 1985. godine.
U decembru iste godine, Stalone je oženio glumicu i model Brižit Nilsen. Brak je trajao dve godine, a razvod su propratili mediji. U maju 1997. godine je oženio bivši model i poslovnu ženu Dženifer Flavin sa kojom ima tri ćerke: Sofiju koja je rođena 1996. godine, Sistin koja je rođena 1998. godine i Skarlet koja je rođena 2002. godine. Sistin se bavi manekenstvom i izjavila je da joj otac ne dozvoljava da se viđa sa dečacima.
U januaru 2017. godine, Staloneove ćerke su ponele zvanje Mis Zlatnih globusa koje se dodeljuje mladim devojkama čija je karijera u usponu. 2006. godine je postao partner kompanije koja se bavi proizvodnjom pića i nastala je flaširana voda pod nazivom „Sly Water“.
- godine carinici u Australiji su u njegovom prtljagu našli 48 bočica HGH-a,sintetičkog ljudskog hormona rasta.
Priznao je da ga je koristio da bi podigao formu u nekim akcionim filmovima. Staloneova polusestra Toni An Filiti je umrla od raka pluća samo šest nedelja posle smrti njegovog sina Sejdža.
2010. godine je počeo da radi tetovaže na ramenima, grudima i gornjem delu leđa kako bi prekrio ožiljke koje je dobio uakcionim filmovima. Prvo je uradio portret supruge Flavin,a zatim tri ruže koje predstavljaju njegove ćerke.
Sa kolegama i prijateljima Brusom Vilisom i Arnoldom Švarcenegerom drži lanac restorana Planet Holivud.
Vatreni je navijač engleskog fudbalskog kluba Everton.
Osamdesetih godina je bio promoter boksa i ima kompaniju „Tiger Eye Productions“ koja se time bavi.
Pošto je poznat po fizički zahtevnim ulogama, pretrpeo je brojne povrede u glumačkoj karijeri. Za scenu u filmu „Rocky IV“ je rekao kolegi Dolfu Lundgrenu da ga udari u grudi najjače što može. Zbog toga je četiri dana bio na intenzivnoj nezi.
Tokom snimanja filma „Expendables“ je slomio vrat zbog čega mu je ugrađena metalna pločica. Dok je snimao film „Escape to Victory“, slomio je prst trudeći se da Peletu odbrani penal.
Silvester Stalone je visok 177 cm, a težina mu je varirala jer je često bio primoran da smrša ili da se ugoji zbog uloga koje je tumačio. Vremenom je počeo zdravije da se hrani i da dosta vremena provodi u teretani.
Izbegava da jede noću i retko konzumira alkohol. Kako je njegova karijera napredovala, prestao je da odlazi u crkvu.
Pošto je njegova ćerka Sofija imala problem sa srcem, utehu je pronašao u veri i postao je aktivni katolik.
Sebe smatra vernikom, ali nije član nijedne crkvene organizacije. Podržava republikansku stranku i drago mu je što je Donald Tramp postao novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
Pošto je Stalone imao nekoliko izložbi i smatra da je bolji slikar nego glumac, spekulisalo se da će mu Tramp ponuditi visoku poziciju u Nacionalnoj fondaciji za umetnost. Ipak, glumac je izjavio da sebe vidi u poslu koji će skrenuti pažnju javnosti na ratne veterane i obezbediti im bolje uslove za život.
Neke od Staloneovih izjava su:
„Svaki šampion je nekada bio borac koji je odbijao da odustane.“
„Verujem da postoji neka unutrašnja moć koja nas čini pobednicima ili gubitnicima. Pobednici su oni koji zaista slušaju svoje srce.“
„Uspeh je u suštini kulminacija neuspeha.“
„Zapamtite, um je vaš najjači mišić. Snažne ruke pomeraju stene, ali snažne reči pomeraju planine.“
„Niko, ni ti ni ja ne možemo da udarimo tako jako kao što to može život. Ali nije stvar u tome koliko jako umeš da udariš. Stvar je u tome koliko udaraca možeš da podneseš, a da ipak nastaviš dalje.“
