Home Kerefeke poezija КАД СНЕГ ВЕЈЕ – Тома Славковић

КАД СНЕГ ВЕЈЕ – Тома Славковић

68
0

Кад снег веје
црни сокаци постају бели
као аутостраде,
црне браде постају беле браде,
црни хлеб постаје бео
да би се слађе јео.

Кад снег веје
оџачари побеле па веле:
Нисмо више оџачари,
ми смо сада лекари.

Кад снег веје
Црна ноћ постаје бела,
постају бела села,
црне гране постају беле гране,
на белим гранама беле вране.
(Зашто ли се ласте селе?
Сигурно не желе да побеле!)

Шта раде овце у селу
кад снег веје?
Замишљају зелену траву
па – блеје.

Као што видите,
снег је вејао, вејао, вејао,
па је све стихове завејао.
Не види се више
шта у песми даље пише.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here